[Мића Адмирал]

Цртице из биографије Драгише Васића, недовољно истакнуте или непознате.
Сматран за наследника Лазе Лазаревића, а Њујорк хералд трибјун 14 нов. 1941 назвао га је српским Хемингвјем.
И ако у годинама на Равну Гору одвео га је ратник још увек у њему.
Први пут је одликован Златном медаљом за храброст за борбу на Дренку 11 јуна 1913.
Други пут је одликован Златном медаљом за храброст за борбе од 30 авг. 1915 при заузећу канала Јарине у Срему, када је рањен.
Док је био на Солунском фронту, 18 марта 1917 умире му супруга Радмила, ћерка Стојана Рибарца ( 1855 - 1922 ). Бригу о њих. детету Бранислави ( 1915 ) преузима породица. Она ће први пут угледати оца када се Драгиша вратио из рата 1918.
Бранислава се, 1933 удаје за официра СРБИСЛАВА Н. ПОПОВА ( 1905 - 1973 ). Вазд. мајор Попов био је припадник Команде Београда ГШ 2, 1941 - 1942. Заробљен је од Немаца у једној од провала у београдски четнички Штаб крајем 1942 и марта 1943 отеран у заробљеништво. Преживео је рат и остао у емиграцији. Бранислава је некако успела да му се придружи и одселили су се у САД.
Бранислава и Србислав имали су троје деце, Драгишине унучади :
Милева Попов - Чикаго
Светлана, уд. Брашован ( из куће најв.предр.српког архитекте Драгише Брашована ). Светлана је рођена 1936, а умрла прошле године у Crown Point.
Божана, уд. Продановић - Тексас.
Иза њих је остало 7 Драгишине праунучади и 11 чикунунучади.
Бранислава, када је остала удовица преудала се за Бранислава Стефановића.
Драгишина ћерка Бранислава умрла је 28.фебр. 2007 у Чикагу.