[Мића Адмирал]

др РИСТО ЈЕРЕМИЋ
Данас у федерацији БиХ признат и истакнут у науци и култури, али са опраном и монтираном биографијом.
У Србији исто.
У Српском биографском речнику Матице српске за за Ристове ратне године пише :
" По избијању Другог светског рата повукао се у Сарајево. Пре уласка окупатора у Сарајево отишао је у Никшић, затим у Пљевља, а 1942. у Београд, где је дочекао ослобођење. "

У Равногорском покрету од почетка.
Налазио се у камиону, заједно са Стев. Мољевићем, када су упали у заседу на путу Никшић Пљевља, 21.окт. 1941. Тада је Мољевић био тешко рањен у главу, а Јеремић је прошао са лакшим повредама. Обојица се пребацују у Пљевља, где доктор Јеремић успешно лечи и остаје уз Мољевића, све до његовог потпуног опоравка.
Члан ЦНК, као представник Земљорадничке странке.
П.предс.Одбора за социјалне и здравствене послове ЦНК, од јуна 1944.
П.предс. Председништва ЦНК, изабран на Светосавском Конгресу у селу Ба, јан. 1944.
Често у ВК са Дражом, без обзира на године. Крупан, плећат човек, кроз цео рат обучен у шумадијском оделу. Сталожен интелектуалац, с дугом седом брадом и увек са штапом у руци. Кроз цео рат уз четничке Штабове.

Рођен у Фочи 1869.
Матурирао гимназију у Дубровнику. Завршио и докторирао медицину у Грацу 1897. и постао први босанско херцеговачки хирург.
Као лекар добровољац учесник Балканских ратова 1912 - 1913.
Након Сарајевског атентата( 1914 ), у тзв. Велеиздајничком процесу осуђен на робију. 1917. амнестиран.
1920. на изборима за Конституанту добио је мандат али га је убрзо вратио.
Радио у Фочи и Тузли, где ствара први сенаторијум. Пензионисан као шеф санитета Дирекције држ.железница у Суботици 1934.
Првак патриотског крила Земљорадничке странке. Оснивач СКК ( 1936 ).
Иницијатор многих културних дешавања у Босни, оснивач антиалкохоличарског друштва Побратимство, Удружења скаута и др.
1937. промовисан за почасног доктора наука на Универзитету у Београду.
Почасни предс. Секције за историју медицине и фармације Српског лекарског друштва.
Од познанства са Јованом Цвијићем ( 1911 ), посвећује се и раду у области друштвених наука, у првом раду проучавању историје здравствене културе, те националне историје, као и етнологије, антропологије и др.
Аутор бројних дела из наведених области.
Умро 1952.