[Mekenzi]

једни Косово виде као пораз, други – као победу.

Koсово се једино види колико смо ми јаки као народ и као држава.

Од прве, друге до пете призренске лиге до данашње независности Косова а на прагу уједињења са Албанијом говори колико је трагично вођена српска политика према Косову.

Већ 100 година Србија губи свој народ, своју територију не само на Косову него дуж целог балкана где су Срби од памтивека живели.

Срба данас нема на југу Србије све их мање свуда и биће нас све мање свешћемо се на 2-3 милиона за пар десетимна година.

Млади масовно одлазе из земље, број рођене ђеце је -0.70 по браку, да не причамо да данас ко има двоје деце тај је реткост а од троје то је тек посебна прича.

И да кога брига данас за Косово, Призрен, национално питање, рушење Вучића, револуције, војне ударе, отказивање послушности итд...

Ено кафићи по Београду и Новом Саду крцати, уплаћују се летовања по Грчкој агенције пуне...

А о Косову се једино пева у Београду 600-700 км од Призрена на звездином стадиону, неком минорном националном скупу у Београду као и за време комунизма и удбе, где Срби нису смели на Косову да писну и били протеривани али се зато из Боеграда слала слика како је Косово Србија, па се певале песме видддоооооовввдддддданннннн, Трубите јаче боље опет је српско Косово Поље а Срба и Србије ни С на Косову.

Град Призрен данас нема нити једну једину институцију, нити једну улицу српског имена.

А да данас је прајд у Београду, протиче никада мирније и у "карневалској" атмосфери трешти музика, боје дуге свуда...

Е Срби, срби...