03-02-2014, 08:50 PM
Подаци прикупљени из Ултре су подељени у неколико великих категорија: 1. највећа серија су подаци прикупљени из морнаричког радио саобраћаја (укључујући и подморнице). Ту се могу наћи поруке из Берлина упућиване разним армијама и групама армија, коресподенција између група армија у циљу координације на великим бојиштима и наравно, комуникација у оквиру немачке ратне морнарице. Ова серија чини укупно око 70 % Ултра материјала и по свему судећи ту се налазе информације од стратешког значаја за вођење рата у општем смислу.
2. Друга серија су ухваћене поруке немачке копнене војске углавном у оквиру комуникације армије или групе армија на једном сектору. Оне су најинтересантније за нас јер се ту, по природи ствари, може наћи највећи проценат порука које се тичу балкана и Југославије. Уосталом, и Хинсли је користио готово без изузетка податке из ове групе.
Заједно, ове серије чине око 90% материјала, остало није од значаја за нас.
Прелистао сам мало податке за период септембар - новембар 43. Овај период сам узео као почетну тачку мог истраживања јер је репрезентативан из више разлога: према тврдњама многих који су се бавили проучавањем Ултре у другој половини 43 почиње обимнији прилив информација из овог извора - дакле, имамо квантитет. Друго, капитулација Италије је битан догађај за све посматране учеснике, очекивао сам да ће Британци и Немци томе посветити пуну пажњу и да ће о томе бити доста података, затим појачана активност гериле (комунистичке и четничке) о чему сам се надао да ћу наћи квалитетног материјала.
Ограђујем се да је ово само условно и да сам се фокусирао искључиво на ратиште у Југославији, тако да за остало не могу давати прецизније информације, али општа запажања су следећа:
Овај тромесечни период покрива неких 15 фасцикли, тј око 9000 порука укупно. Занимљиво је да за овај период осим фронта у Италији и Балкана, готово да нема података о другим бојиштима (причам о серији под бр 2, она је општа и нема подела на фронтове, регионе и сл.., већ је класификација искључиво хронолошка). Колико сам успео да приметим - слична је ситуација за 42 - гомиле података о Сев Африци, нисам наишао на озбиљнију количину података о Источном фронту нпр.
Разумљиво, највећа количина информација се односи на Италију, моја процена барем 85%, остатак је Грчка, Југославија, и регион- спорадично.
Када је италија у питању - ту се може наћи буквално свашта, до извештаја о патролирању лаких чамаца у радијусу 10 км са све брзином ветра. Општи утисак је да је 50-60% тога безвредно за неке тактичке одлуке и кључно за савезничко напредовање.
Што се нас тиче, непосредне информације о покретима, активностима герилских група, реакција Немаца на њих, информације о стању хрватских трупа и сл.. тога има на око 250 страна. Око 3 %. Уколико се узму у обзир подаци немачке авијације - тактички размештај и сл, без дејства на герилу, има мало више од тога. Највише је заступљена љубљанска провинција због тога што су Немци, а очигледно и Британци, тај сектор сматрали саставним делом италијанског фронта, тј информације долазе од 1 оклопне армије чије је оперативно подручје северна Италија.
Подаци су прикупљани готово искључиво хватањем и дешифровањем сумарних извештаја: Немачких снага Југоисток, Друге оклопне армије... и сл. Ти подаци су врло штури, не говоре много детаља, а знамо и да су понекад били и благо лажирани. Такве, већ дајџестиране извештаје, дешифранти најчеће дајџестирају још једном и такве шаљу надређеним командама. На пример, користе термин "герила", "антинемачке снаге" које Немци нису користили, јер су у то време већ добро знали ко је ко и нису уопштавали. Када се помињу "Михаиловићеве снаге" контекст углавном указује на то да су то антиосовинске формације. "Четници" су без изузетка осовински сателити. Комунисти су комунисти, Тито и "комунисти" никада нису у истој реченици (један извештај говори о масакру који су комунисти починили у Србији, можда због тога?). Комунисти су у љутим биткама против четника али се из извештаја не види да је Тито део те приче - он се бије само са осовином, супротно је са Михаиловићем Најчешће се користи неодређени термин "герила" и она је увек антиосовински усмерена и задовољава све могућности.
Не мора да значи да је ово рађено тенденциозно, највероватније и није,у то време је Михаиловић важио као пасивко, а Тито нови херој, партизани су борбени а ДМ снаге заплашене. Вероватно је да су у превођење несвесно унели и лично убеђење. Очигледно је да су фразе такве да је писано под утицајем опште атмосфере тог времена.
Друга ствар, на први поглед је очигледна предност која се даје територији Хрватске, нарочито приобаљу. О томе има чак и најситнијих, небитних детаља - везано нпр за набавку материјала за опремање- обнављање лука (од Немаца, након протеривања Италијана)...детаљи око изградње, обнове аеродрома у Мостару или Бихаћу, следовање горива и сл. Таквих података за Србију готово да и нема. Неке поруке дају одговор на то: Мостар и Бихаћ су важни за одбрану од савезничке авијације, за дејствовање на Јадрану и операције у Италији.. Подаци о борбама и операцијама су готово по правилу обимнији и детаљнији за Хрватску него за Србију,Босну и Црну Гору. Куриозитет је да се мере одмазде помињу само за четничку територију и да операције чишћења изазивају масовно напуштање домова.
Када се све ове поруке погледају у маси, независно од других извора, цела прича делује доста конфузно и нејасно. Виде се силне ситне акције, смер напредовања али се не види смисао и циљ. нНема довољно основних података да би се створила нека најосновнија слика дешавања.
Са друге стране, има и занимљивих информација - касније могу поставити неке најзанимљивије делове - као што је извештај о састанку јевђевића са немачким официром, држање - дезертерство хрвата још од краја августа, сијасет акција диверзија на западу земље али и комунистичко избегавање немаца и тражење неокупираних градова,њихов периодично жесток отпор намачком напредовању, ток четничке акције ка вишеграду и сарајеву у најкраћим цртама, формирање чета од румуна и чеха у Србији, немачка идентификација и процена партизанских снага..
2. Друга серија су ухваћене поруке немачке копнене војске углавном у оквиру комуникације армије или групе армија на једном сектору. Оне су најинтересантније за нас јер се ту, по природи ствари, може наћи највећи проценат порука које се тичу балкана и Југославије. Уосталом, и Хинсли је користио готово без изузетка податке из ове групе.
Заједно, ове серије чине око 90% материјала, остало није од значаја за нас.
Прелистао сам мало податке за период септембар - новембар 43. Овај период сам узео као почетну тачку мог истраживања јер је репрезентативан из више разлога: према тврдњама многих који су се бавили проучавањем Ултре у другој половини 43 почиње обимнији прилив информација из овог извора - дакле, имамо квантитет. Друго, капитулација Италије је битан догађај за све посматране учеснике, очекивао сам да ће Британци и Немци томе посветити пуну пажњу и да ће о томе бити доста података, затим појачана активност гериле (комунистичке и четничке) о чему сам се надао да ћу наћи квалитетног материјала.
Ограђујем се да је ово само условно и да сам се фокусирао искључиво на ратиште у Југославији, тако да за остало не могу давати прецизније информације, али општа запажања су следећа:
Овај тромесечни период покрива неких 15 фасцикли, тј око 9000 порука укупно. Занимљиво је да за овај период осим фронта у Италији и Балкана, готово да нема података о другим бојиштима (причам о серији под бр 2, она је општа и нема подела на фронтове, регионе и сл.., већ је класификација искључиво хронолошка). Колико сам успео да приметим - слична је ситуација за 42 - гомиле података о Сев Африци, нисам наишао на озбиљнију количину података о Источном фронту нпр.
Разумљиво, највећа количина информација се односи на Италију, моја процена барем 85%, остатак је Грчка, Југославија, и регион- спорадично.
Када је италија у питању - ту се може наћи буквално свашта, до извештаја о патролирању лаких чамаца у радијусу 10 км са све брзином ветра. Општи утисак је да је 50-60% тога безвредно за неке тактичке одлуке и кључно за савезничко напредовање.
Што се нас тиче, непосредне информације о покретима, активностима герилских група, реакција Немаца на њих, информације о стању хрватских трупа и сл.. тога има на око 250 страна. Око 3 %. Уколико се узму у обзир подаци немачке авијације - тактички размештај и сл, без дејства на герилу, има мало више од тога. Највише је заступљена љубљанска провинција због тога што су Немци, а очигледно и Британци, тај сектор сматрали саставним делом италијанског фронта, тј информације долазе од 1 оклопне армије чије је оперативно подручје северна Италија.
Подаци су прикупљани готово искључиво хватањем и дешифровањем сумарних извештаја: Немачких снага Југоисток, Друге оклопне армије... и сл. Ти подаци су врло штури, не говоре много детаља, а знамо и да су понекад били и благо лажирани. Такве, већ дајџестиране извештаје, дешифранти најчеће дајџестирају још једном и такве шаљу надређеним командама. На пример, користе термин "герила", "антинемачке снаге" које Немци нису користили, јер су у то време већ добро знали ко је ко и нису уопштавали. Када се помињу "Михаиловићеве снаге" контекст углавном указује на то да су то антиосовинске формације. "Четници" су без изузетка осовински сателити. Комунисти су комунисти, Тито и "комунисти" никада нису у истој реченици (један извештај говори о масакру који су комунисти починили у Србији, можда због тога?). Комунисти су у љутим биткама против четника али се из извештаја не види да је Тито део те приче - он се бије само са осовином, супротно је са Михаиловићем Најчешће се користи неодређени термин "герила" и она је увек антиосовински усмерена и задовољава све могућности.
Не мора да значи да је ово рађено тенденциозно, највероватније и није,у то време је Михаиловић важио као пасивко, а Тито нови херој, партизани су борбени а ДМ снаге заплашене. Вероватно је да су у превођење несвесно унели и лично убеђење. Очигледно је да су фразе такве да је писано под утицајем опште атмосфере тог времена.
Друга ствар, на први поглед је очигледна предност која се даје територији Хрватске, нарочито приобаљу. О томе има чак и најситнијих, небитних детаља - везано нпр за набавку материјала за опремање- обнављање лука (од Немаца, након протеривања Италијана)...детаљи око изградње, обнове аеродрома у Мостару или Бихаћу, следовање горива и сл. Таквих података за Србију готово да и нема. Неке поруке дају одговор на то: Мостар и Бихаћ су важни за одбрану од савезничке авијације, за дејствовање на Јадрану и операције у Италији.. Подаци о борбама и операцијама су готово по правилу обимнији и детаљнији за Хрватску него за Србију,Босну и Црну Гору. Куриозитет је да се мере одмазде помињу само за четничку територију и да операције чишћења изазивају масовно напуштање домова.
Када се све ове поруке погледају у маси, независно од других извора, цела прича делује доста конфузно и нејасно. Виде се силне ситне акције, смер напредовања али се не види смисао и циљ. нНема довољно основних података да би се створила нека најосновнија слика дешавања.
Са друге стране, има и занимљивих информација - касније могу поставити неке најзанимљивије делове - као што је извештај о састанку јевђевића са немачким официром, држање - дезертерство хрвата још од краја августа, сијасет акција диверзија на западу земље али и комунистичко избегавање немаца и тражење неокупираних градова,њихов периодично жесток отпор намачком напредовању, ток четничке акције ка вишеграду и сарајеву у најкраћим цртама, формирање чета од румуна и чеха у Србији, немачка идентификација и процена партизанских снага..