[Бенито]

Да, само ово није био текст о томе него анализа текста Стојадиновића који је покушао да објасни да је главни феномен Ђоковићеве победе у Вимблдону унутрашњи аспект.
Ма колико било очигледно да се Ђоковић одвојио од просечности целине из које је потекао, Стојадиновићева теза је апсолутно натегнута. Јер, прво што би човек прокоментарисао на ту тезу је да је Ђоковић потекао из било које друге средине да ли би исто тако био далеко изнад просечности. Одговор је јасан, тако да је теза у старту пропала. Самим тим она је идеологизована и политизована, односно глупа и недоказива.
Са друге стране, Нимбус је јасно показао, а то може да се докаже на много нивоа, да је Новак Ђоковић одабрао врло опасан пут, а то је пут " којим се лакше иде". Покушава да се допадне Западу, а то ствара само већи анимозитет према њему и то пре свега на Западу, што је и природно. Све је то, наравно, условљено жеђу за новцем која је код људи неутољива и у овом, као и било ком бившем или будућем свету, нема граница.
Наравно, не треба никад заборавити кључну компоненту да је Новак безгранично амбициозан и да не жели да пропусти прилику да постане најбољи тенисер свих времена. То је кључна компонента његовог понашања. У односу на то треба мерити све његове поступке, како на терену, тако и изван њега.
Ово је био кључан меч за Федерера. Његов штаб и онсу створили фиксацију да ако Федерер победи, да га Новак Ђоковић више не може стићи по броју освојених грендслемова. Федерер се спремио боље него икада и одиграо је ако не најбољи, онда један од три најбоља меча у каријери.
Међутим, тада се Ђоковићи сетише ко су и одакле су па призваше Светог Василија Острошког и све Свете Србе, и они му помогоше у задњем моменту.
То је главни утисак овог финала Вимблдона. Дуго гледам тенис и ово је сигурно један од најбољих мечева у историји тениса, иако Ђоковић није играо свој најбољи тенис, за разлику од његовог противника.
ПС Енглези јесу расисти, а поготово су србомрсци. О томе има толико доказа да се може узети као аксиом.