[Мића Адмирал]

Посматрач на почетку пита где је сахрањен Мољевић.
На робији, 1956 преживео је тежак мождани удар и није лечен.
Следеће 1957 оболео је од рака на дебелом цреву. Издржао је две операције, али му није било спаса. Одбио је предлог да напише помиловање, а породици је запретио да то не чини, одрицањем.
Умро је 15 нов.1959 и сахрањен сутрадан у Митровачком, затворском гробљу у Лаћарку, без црквеног и сваког другог обреда. Тек 1977 родбина је добила дозволу да пренесе и сахрани Стеванове посмртне остатке у Београду.

Оно што се мало зна, а требало би :
Стеван је изгубио сина Владимира ( 1 год ) у казамату Аустроугарске, где је био са мајком Бранком 1916, због Стевана ( Бањалучки процес ).
И у Другом св.рату Бранка је ухапшена, овог пута од Немаца, са ћерком Радмилом.
Ни комунисти се нису обрукали. Крајем маја 1947 из Београда су протерали Стеванову жену и ћерке, да се потуцају и сналазе како знају.