[херцеговац]

Нисам нашао код Џомића да пише како су мијењали догматику. Ни на једном мијесту то не спомиње, а пратио сам његову писанију и преписку када су га условно речено збораши нападали, а и он њих. Ово код њега ниси могао наћи ни у књизи Србска Црква, Љотић и љотићевци која је у ствари проширени зборник ове њихове преписке. Он није писао о искривљењу вијере него о односу љотићеваца и СПЦ за вријеме окупације. У самом уводу имаш: „главни изазивачи раскола“, „секта“, „сарадници зилота, комуниста и расколника“, опет онако нигдје доказа него памфлетарски, а глупост на квадрат, јер не могу у исто вријеме све то бити. Да не причам када Јонића тура у ЗБОР. Опет понављам, он говори о односу љотићеваца и СПЦ, а не о кривљењу вијере.

Другдје је говорио о богомољачком покрету, али на чије чело је постављен свети Николај Српски па мало ту Џомић може да свира борбених, а да не дотакне светог владику. Богомољачки покрет је био народни покрет који није имао везе са политиком. Мада и њега качи када објављује писмо светог Николаја старцу Никанору Хиландарском: ...Спомени и три велика србска мученика, Димитрија, Дражу и Милана. А да непричам о тексту Дверима о светом владици Николају и његовој кончини гдје без аргумената покушава да прокљуви ствари, а обори двије писаније - Мајевског Смрт владике Николаја http://www.vidovdan.org/arhiva/print918.html и књигу о. Драгољуба Цокића Владика Николај - моја размишљања и сећања.

Овог првог нисам читао.