[Ђорђе Ивковић]

Све теорије које у градиво живота укључује "случај", ваља одмах одбацити.

Да "знанствене" теорије о настанку живота и еволуцији важе, ми би живели у потпуном хаосу, заправо кошмару. Сваки дан би нека нова бештија случајно из мора искакала да нас поједе. Манимо се тога.

„ В Искони беше слово и слово беше у Богу и Бог беше у Слову.“
И би светлост.

Па да: у Космосу не може бити праска јер се не чује ништа, већ само бљеска. Тако не може бити ни "Великог праска", већ "Би светлост".

Колико се мозгова поломило и колико је технике, вештине, прорачуна, формула, свађе научне.. људски род утрошио да би дошао по прве реченице Библије.

Да напоменем, велики је проблем са Библијом јер је прошла кроз људске руке. А човек је проклет, те хоће да буде паметнији и од Бога, па подваљује упорно своје неке будалаштине. Елем, експерти тврде да је током ручног преписивања с колена на колено, у Библији извршено 32,000 измена. Наравно, и ти експерти су сујетни лажови јер, да би знали тачно колико је "преправки" што вољно што лапсусом извршено, морали би имати оригинал пред собом, а немају га. Срећа је у томе што су се преправљачи бавили темама "ко је коме шта рекао" и сл., док им је суштина била досадна.

Библија јасно и недвосмислено подвлачи да је при стварању органских врста творачка Божја сила ишла од простог ка сложеном. „И рече Бог: нека пуста земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама… И би тако…По том рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што поврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. По том рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако“.

Из ових цитата се јасно види да Библија тврди да на земљи, у води и у ваздуху живе многобројне органске врсте и да су оне створене не у исто време већ у различите дане, то јест постепено, у етапама: најпре простије па онда сложеније. У овом погледу између Библије и биологије не постоји битно размимоилажење.

Ама, разлика је суштинска: нема случаја, како тврди биологија!

Да је све ствар случаја свако мало би се појављивао нови живот у бог-те-пита ком облику па би се све даље случајно развијало и скакало на безброј начина тако да не би знали куд ударамо.

Живот има заједничку основу, коју наука познаје као хромозоме етц. Истина је да се по хромозомима човек и дрво не разликују много, за шта су нам најбољи доказ Босанци.

Друго, Живот мора да буде флексибилан, адаптабилан, јер би се угасио. И затуцани квази-боговерници и еволуционисти заправо ригидно стоје на непроменљивости, док је нужност постојања свега промена, осцилација. Да Васељена стане у неком моменту, тап, све би се угасило. "Велики анти-прасак", "И би мрак".

Промени се клима у неком пределу и заледи. Живи свет ће се прилагодити - или ће пустити гушћу чекињу и научити да нађе храну испод снега, или је "инстинктом" ( Шта је то сад? Дајте ми рационалну дефиницију.) пронаћи топлије крајеве.

Без способности адаптације блесаве животиње би у промењеним условима наставиле бандоглаво да раде по старом, и нестале би.

Али, способност адаптације није еволуција. И наведени цитат из Бибије у опште не иде у сусрет идејама еволуције. Где ви то видите? У Библији не пише „И рече Бог: нека пуста земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама… И стави Бог прст у уво и пусти живот да иде куд му драго..."

Није Живот Лото.

Да покушамо на још један сликовит начин (нисам ја смислио): Еволуција тврди да се цигла створила сама од себе. Онда је та цигла створила нову циглу, а сама је остала циглом каквом беше од Искона, и сложила нову циглу поред себе. Онда је та друга цигла опет изродила нову циглу и сложила је поред себе. И тако редом, док нисмо добили кућу.