08-08-2019, 08:26 PM
На данашњи дан пре тачно 90 година, 8. августа 1929. године у 4.30 сати, у својој кући у Београду, преминуо је највећи пријатељ српског народа у 20. веку др Арчибалд Рајс, рођени Швајцарац, форензичар, хемичар, криминолог и професор на Универзитету у Лозани. Др Рајс се истакао као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у време Првог светског рата и касније као аутор неких од ненадмашних и најпопуларнијих књига о Србима, које је волео више од себе самог.
Сутрадан, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце како би почивало на капији Србије и првој стопи слободне српске земље Кајмакчалану.
Тело др Рајса је уз највише државне почасти затим пренесено у Официрски дом у Београду (данашњи СКЦ), где су многобројни грађани дошли да одају последњу почаст свом ратном другу, пријатељу и савезнику.
Сахрана др Арчибалда Рајса обављена је 10. августа 1929. године, на Топчидерском гробљу у Београду, које се налази у непосредној близини његовог дома.
Сахрањен је са генералским почастима и по православном обреду, а опело је обавио карловачки владика Иринеј са 15 свештеника СПЦ. На спроводу су узели учешћа поред краља Александра I Карађорђевића, чланова Владе, представника грађанских и војних власти, огромног броја народа, разних културних и хуманих организација, и велики број ратника, другова са фронта Арчибалда Рајса.
По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим српским ослободиоцима и пробојницима Солунског фронта.
На урни, која је поломљена приликом бугарске окупације у Другом светском рату, је писало:
“Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана
Златно срце спава,
Пријатељ Срба из најтежих дана,
Јунак Правде, Истине и Права,
Швајцарца Рајса, ком` нек је слава”.
На жалост и срцу др Арчибалда Рајса се губи сваки траг након бугарске окупације током Другог светског рата, а и срце и урна, као и сам горостасни Кајмакчалан, данас више нису у Србији. Испада као да су све ове жртве поднете за неку другу, страну земљу “Северну Македонију”.
Сутрадан, 9. августа 1929. године, тело др Рајса било је пренесено аутомобилом у Општу државну болницу, где је, према последњој жељи покојниковој, требало да се извади његово срце како би почивало на капији Србије и првој стопи слободне српске земље Кајмакчалану.
Тело др Рајса је уз највише државне почасти затим пренесено у Официрски дом у Београду (данашњи СКЦ), где су многобројни грађани дошли да одају последњу почаст свом ратном другу, пријатељу и савезнику.
Сахрана др Арчибалда Рајса обављена је 10. августа 1929. године, на Топчидерском гробљу у Београду, које се налази у непосредној близини његовог дома.
Сахрањен је са генералским почастима и по православном обреду, а опело је обавио карловачки владика Иринеј са 15 свештеника СПЦ. На спроводу су узели учешћа поред краља Александра I Карађорђевића, чланова Владе, представника грађанских и војних власти, огромног броја народа, разних културних и хуманих организација, и велики број ратника, другова са фронта Арчибалда Рајса.
По сопственој жељи његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, где је сахрањено заједно са осталим српским ослободиоцима и пробојницима Солунског фронта.
На урни, која је поломљена приликом бугарске окупације у Другом светском рату, је писало:
“Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана
Златно срце спава,
Пријатељ Срба из најтежих дана,
Јунак Правде, Истине и Права,
Швајцарца Рајса, ком` нек је слава”.
На жалост и срцу др Арчибалда Рајса се губи сваки траг након бугарске окупације током Другог светског рата, а и срце и урна, као и сам горостасни Кајмакчалан, данас више нису у Србији. Испада као да су све ове жртве поднете за неку другу, страну земљу “Северну Македонију”.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.