[Милослав Самарџић]

Овај интервју је и више него наиван. Каже да Мољевић и Дража дуго нису могли да проговоре један са другим, и онда када им се указала прилика Мољевић га не пита ништа друго него "Ко те издаде?". Зашто га је уопште то питао, па још користећи тај термин? Одакле Мољевић зна да је Дража уопште издан од било кога, па га баш то пита?

Друго, нетачна је и тврдња да нису могли да разговарају током процеса; позната је она фотографија, мислим да је има и на знаци.нет, где се види како Дража и Мољевић, у паузи суђења, разговарају неометано и слободно (као и остали оптужени). Тада је Дража могао све да му издекламује о Калабићу, да је имао шта.

Мислим да овога нема о књизи Саве Банковића. Књигу је приредио Антоније Ђурић, такође њихов сапатник на робији. Питао сам га је ли то рекао Мољевић или ма ко - није.
За ово питање најрелевентнији је предратни правник Војислав Давидовић, који је једини од робијаша писао о овоме. Његов рад - анализа комунистичке верзије о заробљавању Драже - објављен је у више емигрантских часописа, у наставцима, а целовит као додатак књиге Душана Трбојевића ''Церско-мајевичка група корпуса''. Давидовић је робијао 13 година у Митровици. Са свима је разговарао о свему. Нико никад није поменуо Калабића, а доста су говорили - покушавали да докуче, како је Дража заробљен. Када је 1962. из фељтона ''Политике'' сазнао за комунистичку верзију - био је шокиран што су тако нешто моглид а измисле.
Ову анализу сви поборници Калабићеве наводне издаје просто прескачу. Што је наравно ненаучни поступак, али... они у ствари прескачу све што им не иде у прилог.
Међутим, то је сасвим друга тема.
Овде је тема да ли постоји ''Мољевићев рукопис''. Посматрач је рекао да постоји и остало је да то докаже.