[Ратко]

Ђакон каже да рукопис постоји (на тоалет папиру) и да га је он објавио.
Имам најгоре могуће мишљење о љотићевцима, али не верујем у то да су они фалсификовали ову књигу. Нисам чуо да је неко од људи који су проучавали дело Светог владике Николаја и писали о њему, изнео ту хипотезу. Заправо, никад нисам чуо тако нешто.
Дакле, рукопис је сачуван, могу се ухватити недоследности и у рукопису (ако их има) и у садржају. Сумњам да то не би било учињено до сада. Низ врло компетентних људи је проучава владику Николаја, између осталог и тај аспект - оптужбе против њега, однос према Јеврејима итд.
Осим тога, претпостављам да се зна где су рукописи стајали, ко их је чувао и да ли су љотићевцима били доступни.
Још крајем 20-их је владика водио полемику са Врховним рабином СХС због једне своје беседе у САД, коју је рабин сматрао увредом за Јевреје. Сећам се кад сам читао ту полемику. Мислим да је Светом владици Николају био својствен тај тзв библијски антисемитизам (мада нисам сигуран да је антисемитизам исправан термин), што је нешто друго у односу на нацистички антисемитизам, наравно. Уосталом, владика је конкретним Јеврејима спасавао животе ризикујући свој живот, што је доказана ствар. Не бих рекао да је владика био "антисемита" више од Достојевског или Шекспира нпр.

У сећању ми је да је неко писао да нешто није у реду с тим рукописом. Можда Џомић. Тих неколико реченица је више од тзв. библијског антисемитизма. Стави Срби уместо Јевреји и види шта бисмо ми мислилио о аутору... У најмању руку, чудно је да то неко пише о Јеврејима у логору где су Јевреји страдали.

Волео бих да прочитам тај текст Џомића (ако је он писао). Мислим да је владика само користио теже речи у тежим околностима, али неку линију сагледавања ствари није променио у односу на предратни период. Можда је зато и написао такву прибелешку (да није за објављивање), питајући се и сам да ли је претерао? Ко зна. Он је био Божји човек, и баш је у логору доживео тренутке Откровења, за које је након рата изјавио једној Рускињи, да вреде више од живота. Биће да је његова семантика мало другачија од оне на коју смо ми навикли. Када се то све стави у контекст његовог дела, мислим да недоследности нема. Не видим да је то у основи другачији став од оног који је исказивао и пре. Зар није још у Мисионарским писмима" писао једном Русу да је руски народ снашла несрећа "због јудаизоване интелигенције руске"; да су се "Јудеји одлучили за царство земаљско, због чега су и распели на крст Оснивача царства небескога", "попуштањем сила небеских преовладали су и дошли на власт јудаизирани, и ови сад владају руском земљом, али не и руском савешћу". Затим пише: "Као путујући акробати јудаизирани безбожници ходе на узди кнеза пакла од пораза ка поразу још од оне змијске повести у Рају до данас. Њихово је свагдашње дело - престаро и престарело - дрско угонити Бога у лаж, злобно одрицати Царство Небеско. Кад засија светлост Христова, њихова сенка у историји света остаће врло мрачна, и столећима страшиће народе и - припијати их уз Бога." Притом је апсолутно јасно, да не мисли на све Јевреје, али мисли на преовлађујући дух код Јевреја. Итекако каже да су апостоли и хришћански мисионари били Јевреји, али истиче да Јевреји не следише њихов пример, него устадоше против Спаситеља.
Са великим гнушањем говори о европској, у основи антихришћанској култури, о римокатолицизму/папизму и протестантизму. И ми данас вршимо генерализације, па кажемо да су Хрвати такви и такви, но не мислимо на сваког Хрвата и Хрватицу, већ на дух који тамо влада. Итд.
Међутим, од свих нас Свети владика је већи јер не само да је у животу показао да је праштао непријатељима својим, него се за њих молио дубином свога бића.

---

Има на крају књиге један антисемитски текст и у њему Јевреје назива хрватским именом Жидови што ни на једном другом месту не ради тако да је тај текст сигурно додат а за остале текстове не може да се каже да су антисемитски иако сада сваку критику израелске политике проглашавају за антисемитизам.

Владика је итекако називао Јевреје именом Жидови и пре рата.