[ПРОСВЕТАР]

.
Свети Амвросије Оптински јесте Светитељ не само Руске Православне Цркве већ и васцеле Цркве Христове.

Свети Амвросије Оптински тврди и понавља да кримокатолчка назови-црква јесте ЈЕРЕС ЛАТИНСКА!

Ни Руска Православна Црква ни било која друга Помесна Православна Црква никада није оповргла нити се супротставила тумачењу Светог Амвросија Оптинског да је кримокатолчка назови-црква ЈЕРЕС ЛАТИНСКА!

Међутим!

На овом форуму извесни Шумадинац говори, булазни и тврди да "нити једна Православна Црква" не сматра кримокатоличку назови-цркву за јерес!

Закључак:

Ми, који се трудимо да будемо Правславним Хришћанином и Србином, све устајући и падајући по уској стази, верујемо учењу Православног Светитеља а не верујемо шта по разним форумима и друштвеним мрежама измишљају и булазне ликови попут реченог Шумадинца!

Ми рекосмо, по пустињи викасмо, ма Душу спасисмо!

Главна јерес римске цркве, не по суштини, већ по деловању, јесте измишљени догмат првенства, или тачније, гордо тражење власти епископа Рима над друга четири Источна патријарха.

Ради ове власти, следбеници римске цркве су свог папу поставили више правила и одлука Васељенских Сабора, верујући у његову непогрешивост. Али каква је та папска непогрешивост, сведочи историја која не лаже.

О папи Јовану XXIII, у одлуци Констанцког сабора, говори се: „Доказано је да господин Јован папа јесте грешник окорели и непоправљиви, био је и јесте безаконик, праведно окривљен за човекоубиство, за тровања и друга тешка злодела, који је често и упорно пред различитим великашима потврђивао и доказивао, да душа људска умире и гаси се заједно са људским телом, слично душама животиња и скотова, и да умрли никако неће васкрснути у последњи дан”.

Безакоња папе Александра VI и његових синова су били толико монструозна да се, по мишљењу савременика, папа бринуо о успостављању на земљи царства сатаниног а не Царства Божијег.

Папа Јулије II се постојано појио крвљу хришћана, ради својих циљева, наоружавајући један народ против другог. (Духовн. Беседа 1858 г. № 41).

Постоји и много других примера о великим забудама папе; али сада није време да говоримо о њима.

При таквим историјским сведочанствима и повређеношћу јеретичким учењем и папиним заблудама, да ли се паписти праведно надимају умишљеним достојанством римске цркве?

Да ли праведно понижавају Православну Цркву, која своју непогрешивост заснива не на неком лицу, већ на учењу Јеванђелском и Апостолском, на правилама и одлукама седам Васељенских Сабора и девет Помесних Сабора?

На овим Саборима су присуствовали Богонадахнути и Свети мужеви из целе васељене, и установили све оно што се тиче духовних потреба Цркве, сагласно са Светим Писмом.

Свети Амвросије Оптински

---

.
https://svetosavlje.org/da-li-su-katolici-sekta/

Питање:

Помаже Бог, Оче, и праштај због питања.

Да ли су католици секта као и остале јеретичке цркве, јер су на Васељенским Саборима осуђени, и ако јесу, зашто се на мене љуте неки екуменисти свештеници и будићи свештеници (студенти богословије) из моје парохије због тих речи.

Јесу ли и екуменисти отпадници јер подржавају јединство са јеретицима?

Михајло

Одговор:

Драги Михајло, Колико је мени познато, Оци су нова и погрешна католичка учења назвали – јерес. Понекад „латинска јерес“, а не толико и „секта“.

На Васељенским Саборима је њихово учење осуђено као јерес – а не секта.

Међутим, зашто се неки богослови и тзв. „екуменисти“ љуте ако им то кажете – ја не знам. Треба њих питати да они сами објасне?

Поздравља те, О. Срба

Отац Србо јесте Свештеник Србске Православне Цркве па самим тим и васцеле Цркве Христове.

Отац Србо тврди и понавља да кримокатолчка назови-црква јесте ЈЕРЕС ЛАТИНСКА!

Међутим!

На овом форуму извесни Шумадинац говори, булазни и тврди да "нити једна Православна Црква" не сматра кримокатоличку назови-цркву за јерес!

Закључак:

Ми, који се трудимо да будемо Правславним Хришћанином и Србином, све устајући и падајући по уској стази, верујемо тумачењу Православног Свештеника Оца Срба а не верујемо шта по разним форумима и друштвеним мрежама измишљају и булазне ликови попут реченог Шумадинца!

Ми рекосмо, по пустињи викасмо, ма Душу спасисмо!