[Chicot]

Prve su bile stihijske i u anarhiji ustanka 1941. Bilo ih je mnogo u epicentrima ustanka na teritoriji NDH. I u Srbiji,naravno.
Neke od njih su se pokazale svrsishidnim, i pravile su odredjene probleme Nemcima, makar na kratko.
Mada sumnjam da je bilo šta rušeno sa ciljem da se pomogne opšta saveznička stvar. Pre mislim da se ganjala neka lokalna taktika i logika.

I uopšte, smislenih i svrsishodnih sabotaža , samoinicijstivno pokrenutih od pokreta otpora, a od značaja koji premašuje granice zemlje ima prilično malo.
To je sasvim logično.
Ne samo kad se uzme u obzir karakter rata kod nas.
Već izbog toga što je za tako nešto potrebna koordinacija i planiranje aktivnosti sa subjektima koji imaju širu perspektivu dogadjaja.

Četnici nikad nisu bili uključeni u taj sistem, njima se teđilo da se naredjuje i manipuliše. Pa je rezultat u velikoj meri izostao.

Partizani su bili delimično uključeni od kraja 1943, ali su oni bili zainteresovani mnogo više za neke druge stvari..
Pa je takodje rezultat u velikoj meri izostao.

Za ovo poslednje, Ralf Benet optužuje i saveznike i komuniste. Smatra da nijedna strana nije pokazala dovoljno volje i napora da se partizani uključe u opštu strategiju.
Ja bih se sa njim tu složio.