[ватхра]

Подаци железнице наводе да је било судара, излетеле 2 локомотиве и 13 вагона у јарак, саобраћај пуштен током дана. Машиновођа је нестао, као и још два лица. СПомињу само да се није променио број настрадалих, што значи да их је било. Прилично се добро слаже са овим описом.

---

Диверзије на железницама, рудницима и фабрикама током 1941. су биле великог интензитета. Предратни ниво није достигнут ни половином 1942. године.

Што се тиче железница, железнички мост код Ушћа, јужно од Краљева, је срушен током Априлског рата. Немам податке да ли је поправљен пре устанка. У октобру је срушен и мост код Лепосавића. Они су поправљени тек половином 1942. године. До тад је цео овај крак пруге био потпуно одсечен. То је битна траса јер је то други крак пруге ка Солуну. Његовим пресецањем је смањен проток.

Немци су успевали да одрже виталну пругу Београд-Ниш-Софија/Солун проходном, са мањим прекидима. Али до краја 1941. су друге пруге у Србији биле скоро у сталним прекидима.

Оно што је врло битно за ову причу, Немци су још током 1941. разматрали да се рута Београд-Солун-Атина користи за снабдевање Африке (и тад је био повољан тренутак на фронту јер су држали источно либијске луке). Међутим, како је устанак још увек био у току, а напади на пругу чести, одлучили су да уопште не користе ту руту.

Обратите пажњу још једном - рута преко Балкана ка Африци уопште није била кориштена током 1941. године због устанка. Нити један воз.

Са друге стране имамо врло лабаву тезу да су диверзије на прузи током 1942, које Немци нису ни регистровали, биле врло битне на прекидање комуникација. А у том периоду су Немци чак и повећавали обим саобраћаја...