04-09-2019, 03:19 PM
.
ХАБЗБУРЗИ: ОДВОЈИТИ СРБЕ ОД РУСА
Велики покушаји реформе живота и рада Србске Православне Цркве углавном су били везани за настојања империјалних сила да измене србски духовни идентитет.
Гроф Колер, повереник хабзбуршке царице Марије Терезије, средином XVIII века, спроводио је такве реформе на територијама Срба у тзв. Војној граници.
Он је укидао прослављање србских Светаца у црквеном календару, кривотворио Православни катихизис, укидао „древне народне обичаје спојене и освештане црквеним култом погреба и опела”.
М. Костић, изучавалац овог периода србске историје, каже:
Цитат:Душу народа нарочито су погађале опрезне, али одлучне противруске тенденције културно-просветне политике, које су прекидале све везе с Русијом, затирале у народу сваки руски траг и уопште тежиле да еманципују духовни живот Срба од руског утицаја.
Из спољнополитичких разлога те тенденције су прикриване, нарочито оне културно – просветних реформи; њихово дејство народ је осећао само по прогонима руских емисара и исељеничких агената, престанцима рада руских школа и одласцима руских учитеља, по затвореној граници за увоз руских књига…
Црквене и школске књиге штампане у Курцбековој штампарији из којих је цензура избрисала сваки помен Русије изазивало је нелагодан осећај
усамљености у борби за одбрану Вере, сводило је још јаче све бриге на очување Вере и народности и инстиктивно је појачавало осећај неповерења према свим културно – просветним реформама предвиђеним у Регуламенту.
Тако су радили Хабзбурзи!
Међутим!
БРОЗ: ОДВОЈИТИ СРБЕ ОД РУСА
Обрачун са Информбироом Броз је искористио за ширење најогавније русофобије.
Руско – србски историчар Алексеј Тимофејев, у књизи „Црвена армија и руска емиграција у Југославији за време Другог светског рата у
огледалу анти-ИБовске пропаганде“, која се бави изворима историјског ревизионизма у домаћој историографији, пише, између осталог, о начину на који је о Русима писано у „Народној армији“, листу Брозове војске:“
Радови у Народној армији 1951-1953. дају изузетно користан прилог за студије узајамне перцепције.
У исто време одвијала се читава кампања креирања максимално негативне слике Руса код југословенских народа.
Само у „Народној армији“ изашли су радови који су потенцирали руски антисемитизам и бруталност према „ослобођеним“/ освојеним народима. У историјској ретроспективи критички је приказивана и улога Русије у историји балканских народа – приказана је као пљачкашка „разуларених и пијаних војника“ опсада Дубровника 1807. ( у којој су учествовали руски морнари адмирала Сењавина и Петар Први Петровић Његош и србски становници Боке ), као освајачки напад – руско –турски рат 1877-1878. („ослобођење“ Бугарске), као насилну и авантурну провокацију алкохоличара и занесењака –делатност руских добровољаца у србско – турском рату 1876., познатог руског војсковође А. Суворова као кољача и освајача.
У жељи да се изврши психолошка припрема за прилажење новим партнерима ( Америци и сателитима, нап. В.Д. ) и објашњења историјске неизбежности разлаза са Москвом аутори су извукли чак и белешке А. Херберштајна, аустријанског дипломате словеначког порекла, који је
саставио приказ живота варварских „Московита.“
Тако је радио Броз!
Међутим!
А РЕЗУЛТАТ?
А резултат је, наравно, другосрбијанштина, која значи американизам као глобализам уз неотитоизам и русофобију!
Другосрбијанштина је лукративни аутошовинизам (што је и главни разлог зашто је олињали Вук Драшковић толико запенио на Русе....ИСПЛАТИ СЕ ТО! прим ПРОСВЕТАР).
Зато нас Мило Ломпар опомиње:
Цитат:Пре Првог светског рата, многи човек у Србији, премда није био народносно одређен као Србин, препознавао се у србској нацији.
До тога је долазило зато што србска култура, као контактна култура три вере, са доминантним православним и присутним муслиманским и (кримо) католичким наслеђем, има укључујући а не искључујући карактер.
Тако су и Цинцари (Стерија, Нушић), и (кримо) католици (Ћипико, Андрић), и муслимани (Селимовић), и Јевреји (Давичо), и Румуни (Попа), и Немци (Јуришић-Штурм), постали веома поштовани и вољени чланови србске заједнице.
Тек је титоистичко југословенство засновало процес по коме човеково одбијање да се поистовети са србским контекстом у ком живи – доноси корист.
Да би се то променило, неопходно је изнова афирмисати плуралност у припадништву србској заједници: и њеној култури.
Свакако плуралност, али свакако и припадништво.
По својим идејама у вези са судбином и правима србског народа, дејство које очитује хабзбуршка константа није престало никада:
Код аустромарксиста, код титоистичког југословенства, у постјугословенским околностима.
Није, дакле, довољно победити оружјем, неопходан је „ситан рад” као стварање културне и политичке подлоге која даје смисао оружаној победи и страховитим жртвама. Било би добро ако би неко – за сто година – обележио ово наше време као време у којем је отпочела успешна борба за слободу управо на начин „ситног
рада” који је непрестан.
Текст који сте управо прочитали мали је допринос овом ситном, али насушном, раду на националном освешћивању и коначном надилажењу титоизма, мрачног трага хабзбурговских србомрзачких стратегија и тактика, данас тако очито другосрбијанских.
Пођимо, полако, даље, у будућност без Броза…
Владимир Димитријевић
Да додамо:
ОБОЖАВАОЦИ И СЛЕДБЕНИЦИ ЈОСИПА ФРАЊА И ЈОСИПА БРОЗА СУ МЕЂУ НАМИ!
Апостол Павле упозорава све нас који хоћемо да се зовемо Православни Хришћани:
Цитат:Не знате ли да мало квасца све тијесто укисјели? Одбаците дакле стари квасац, да буде ново тијесто. Зато да празнујемо (славимо Бога) не у квасцу старом, ни у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хљебовима искрености и истине.
Писах вам у посланици да се не мијешате са блудницима… а сад вам пишем да се не мијешате са неким који се брат зове, ако је блудник или користољубац или идолопоклоник. С таквим заједно и да не једете…
Избаците злога између себе!
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!