05-02-2014, 10:28 PM
Мада сам у почетку нагласио да сам одабрао период који се с разлогом може сматрати репрезентативним узорком, не бих доносио закључке о целини само на основу овога, ипак је ово само мали период.
Оно што је битно овде су следеће ствари:
Британци су своје ресурсе усмеравали на догађаје и бојишта која су им била акутна и од виталне важности. У овом периоду - то је била Италија. У овој серији нема ни 10 порука које се тичу Русије, нпр. О бугарској и Турској има мало - и све се тичу источног медитерана и лука у црном мору.
Друго, Број информација прикупљених са овог простора, а још више начин на који их интерпретирају говори да њима није било важно да открију "ко убија више немаца" већ само да се нешто дешава, да одвлаче пажњу од Италије и да створе тренутне тешкоће немцима.
Очигледно су у ово доба имали довољно развијен систем да су могли да бирају одакле ће скупљати информације и којим темпом.
Немцима је брига број један било задржавање савезника у Италији, и они су, као и британци, ово посматрали као једно крило истог фронта. Ово нарочито важи за словенију и хрватску где су очекивали искрцавање и где је почело снабдевање комуниста бродовима. Друго, највећу енергију су уложили да покушају да парирају савезницима у ваздуку и мору - тада су већ почела бомбардовања комуникација и стратешких тачака, а очекивали су и копнену интервенцију.
То је оно што је карактеристично у документима за овај период а нисам таксативно наводио јер би морао да куцам много.
Што се тиче фамозне гериле, већ сам рекао: доста тога је конфузно, нејасно, не види се често смисао акције или операције, нема података о губицима, намерама и сл. Оно најважније што сам горе поставио није много сажетије од онога што је у оригиналном документу па делује да су немци више констатовали догађаје него учествовали у њима. Ови документи свакако јесу корисни као својеврсни коректив, да се сазна неки до сада непознати детаљчић, да се попуни нека празнина, али дефинитивно не могу служити као рам за генералну слику.
Иначе, податак да комунисти иду према Сарајеву (мисли се са запада и југа) је у немачком документу од 15., 18. је датум када је дешифрована и преведена депеша послата надлежној високој савезничкој команди. Овако истргунто из контекста делује да су га угрожавали комунисти, али пошто сте подсетили на Литерсов извештај, има више смисла - немци су подразумевали удружену акцију, али то нису нагласили, или су дешифранти то пропустили да напомену.
Овде се могу мање или више јасно назрети следеће ствари:
- Тито је избегавао немце и тражио територије без њиховог присуства, у моменту када због капитулације Италије долази до ескалације сукоба, великих саботажа, немира и устанка у свим деловима земље - он наређује покрет од Хрватске обале ка северозападу Хрватске. Бежи испред формацијски слабијих немаца и то све са тешком артиљеријом и тенковима (које намеравају да употребе на једну усташку бригаду - у погодном тренутку)
- Прекидао је са саботажама на местима где би изазвао немце и померао се на безбеднију локацију. То значи да те акције нису имале дубљи војни тактички значај, већ се дивљало ад хок, ради омасовљења покрета и пропаганде.
- Интересантно је да су мере одмазде помињане само на четничкој територији, шест села је напустило домове бежећи испред немачких казнених трупа, и то у периоду пре интензивирања устанка у Србији,судећи према овим документима. Ширење устанка у Србији и Босни након капитулације италије, немци су доживели као нешто што се могло предвидети и повезивали га са савезничким искрцавањем. Зато журе на обалу да успоставе одбрану. Немци констатују четнички устанак у Босни, што је у супротности са британским ставом неколико неколико месеци пре тога да "снаге ДМ не представљају неки значајнији фактор западно од Копаоника".
Делује да су Британци и пре овога заузели став и позицију према разним "герилама", а да им је ово служило само да прате развој догађаја и према томе се адекватно поставе. Али, ако је тако - на основу чега? Када је у овом периоду квалитет и обим информација из Ултре толико слаб, какав је онда био у периодима пре овога? Невероватно ми је да су Британци битне одлуке доносили на основу овако искзаних фрагмената, с обзиром на то колико су пажње посветили много безначајнијим стварима, а које се тичу Италије. Можда су преломили на пречац, са информацијама којима су располагали, и то је у реду, али се не може тврдити да су те одлуке исправне и донете на основу довољног броја тачних, недвосмислених, добро анализираних података.
П.С. Да ли можда препознајете неки од ових извештаја Југоистока, а које имате из других извора? Било би занимљиво упоредити.
Оно што је битно овде су следеће ствари:
Британци су своје ресурсе усмеравали на догађаје и бојишта која су им била акутна и од виталне важности. У овом периоду - то је била Италија. У овој серији нема ни 10 порука које се тичу Русије, нпр. О бугарској и Турској има мало - и све се тичу источног медитерана и лука у црном мору.
Друго, Број информација прикупљених са овог простора, а још више начин на који их интерпретирају говори да њима није било важно да открију "ко убија више немаца" већ само да се нешто дешава, да одвлаче пажњу од Италије и да створе тренутне тешкоће немцима.
Очигледно су у ово доба имали довољно развијен систем да су могли да бирају одакле ће скупљати информације и којим темпом.
Немцима је брига број један било задржавање савезника у Италији, и они су, као и британци, ово посматрали као једно крило истог фронта. Ово нарочито важи за словенију и хрватску где су очекивали искрцавање и где је почело снабдевање комуниста бродовима. Друго, највећу енергију су уложили да покушају да парирају савезницима у ваздуку и мору - тада су већ почела бомбардовања комуникација и стратешких тачака, а очекивали су и копнену интервенцију.
То је оно што је карактеристично у документима за овај период а нисам таксативно наводио јер би морао да куцам много.
Што се тиче фамозне гериле, већ сам рекао: доста тога је конфузно, нејасно, не види се често смисао акције или операције, нема података о губицима, намерама и сл. Оно најважније што сам горе поставио није много сажетије од онога што је у оригиналном документу па делује да су немци више констатовали догађаје него учествовали у њима. Ови документи свакако јесу корисни као својеврсни коректив, да се сазна неки до сада непознати детаљчић, да се попуни нека празнина, али дефинитивно не могу служити као рам за генералну слику.
Иначе, податак да комунисти иду према Сарајеву (мисли се са запада и југа) је у немачком документу од 15., 18. је датум када је дешифрована и преведена депеша послата надлежној високој савезничкој команди. Овако истргунто из контекста делује да су га угрожавали комунисти, али пошто сте подсетили на Литерсов извештај, има више смисла - немци су подразумевали удружену акцију, али то нису нагласили, или су дешифранти то пропустили да напомену.
Овде се могу мање или више јасно назрети следеће ствари:
- Тито је избегавао немце и тражио територије без њиховог присуства, у моменту када због капитулације Италије долази до ескалације сукоба, великих саботажа, немира и устанка у свим деловима земље - он наређује покрет од Хрватске обале ка северозападу Хрватске. Бежи испред формацијски слабијих немаца и то све са тешком артиљеријом и тенковима (које намеравају да употребе на једну усташку бригаду - у погодном тренутку)
- Прекидао је са саботажама на местима где би изазвао немце и померао се на безбеднију локацију. То значи да те акције нису имале дубљи војни тактички значај, већ се дивљало ад хок, ради омасовљења покрета и пропаганде.
- Интересантно је да су мере одмазде помињане само на четничкој територији, шест села је напустило домове бежећи испред немачких казнених трупа, и то у периоду пре интензивирања устанка у Србији,судећи према овим документима. Ширење устанка у Србији и Босни након капитулације италије, немци су доживели као нешто што се могло предвидети и повезивали га са савезничким искрцавањем. Зато журе на обалу да успоставе одбрану. Немци констатују четнички устанак у Босни, што је у супротности са британским ставом неколико неколико месеци пре тога да "снаге ДМ не представљају неки значајнији фактор западно од Копаоника".
Делује да су Британци и пре овога заузели став и позицију према разним "герилама", а да им је ово служило само да прате развој догађаја и према томе се адекватно поставе. Али, ако је тако - на основу чега? Када је у овом периоду квалитет и обим информација из Ултре толико слаб, какав је онда био у периодима пре овога? Невероватно ми је да су Британци битне одлуке доносили на основу овако искзаних фрагмената, с обзиром на то колико су пажње посветили много безначајнијим стварима, а које се тичу Италије. Можда су преломили на пречац, са информацијама којима су располагали, и то је у реду, али се не може тврдити да су те одлуке исправне и донете на основу довољног броја тачних, недвосмислених, добро анализираних података.
П.С. Да ли можда препознајете неки од ових извештаја Југоистока, а које имате из других извора? Било би занимљиво упоредити.