14-09-2019, 10:31 AM
Зоран Ђуровић: «Лажемо из виших циљева», идеја водиља Владимира Димитријевића
У једној полемици на мој текст: Свети Амброзије Милански о редовном причешћивању[1], један артемит (сигурно Небојша/Ксенофонт) са ник нејмом Грешни раб Божији, мада је боље рећи Безбожни слуга Сатанин, линкова[2] као некакав интервју са архимандритом Дионисијем из манастира Липовац. Уствари, тај интервју је објављен у: Геополитика бр. 34, август 2010. год.[3] Овај Грешни раб Божији (даље, ГРБ) је хтео да супростави мене, који забрањујем пост суботом у складу са канонским предањем цркве, и о. Дионисија, који као налаже тај пост. То је јефтина фора ГРБа, јер алудира на избор између духовне особе (Дионисија) и неког површног и опрелешћеног интелектуалца (моја маленкост), па сада људи треба да се приме на опитног старца. Наравно, то су глупости, јер теологија никада се није тако правила. Већ после првог брзинског читања, написах: «Архимандрит Дионисије из манастира Липовац, ако је веровати онима који преносе његове речи, вели следеће». Сада бих демонстрирао да је била исправна ова моја интуиција.
Геополитика је један псеудо-национални часопис, са којим сам се ја први пут сада срео. Није то моје штиво. Интервју није потписан, али у стафу Геополитике је Владимир Димитријевић (даље, ВД), православни публициста (скрибоман и велика штеточина на српској духовној сцени), некадашњи симпатизер анатемисаног еп. Артемија, али кога се сада сами артемити одричу: «Настављамо са разобличавањем лицемерја Владе Димитријевића и арх. Никодима. У последње време су се дрзнули да све нас који примењујемо 15. канон IX помесног сабора назову расколницима и да селективно преводе изговорено и писано од светитеља попут старца Пајсија... како би доказали да су тобоже све такве величине биле против прекида општења са патријарсима који исповедају јерес».
Интервју у неком облику је настао у августу 2010, али је онда изманипулисан, и то од ВД, јер на то указују многи елементи (ја сам се специјализовао у разлучивању текстова и утврђивању њихове аутентичности).
Општи конетекст у коме настаје интервју је борба између «новотараца» и «традиционалиста» предвођених артемитима. Патријарх је Иринеј, који је и одликовао Дионисија, и који је екумениста. Дакле, Дионисије, који са поносом прича о свом односу са Иринејем тешко да може да буде зилот. Такође, не може да буда а да није савршено упознат са овим сукобом. Наиме, још 11. 02. 2010. СА Синод привремено уклања Артемија са трона (Артемије не каже катедра, него трон!); 04. 05. 2010. СА Сабор га смењује са трона; 15. 09. 2010. СА Синод му забрањује свештенослужења; 19. 11. 2010. СА Сабор га рашчињује. Дакле, мало пре забране свештенодејствовања настаје овај интервју у коме се цитира Артемије као ауторитет у материји. Намера је да се у игру укључи духовни старац који би потврдио Артемија, а уз то је близак Иринеју.
Сада пажња. У Геополитици, ВД уводи све са питањем: «У последње време све се чешће чује од појединаца (нарочито студентске омладине), да суботом не треба постити чак ни онда кад се желимо у недељу причестити, јер веле, да тај пост суботом забрањују свети Канони. О чему се, заправо, ту ради и колико су они у праву?»
И онда следи наводни одговор Дионисијев: «Својевремено је на ово питање одговорио владика Артемије и то је објављено у «Православљу» од 01. јуна 1997. За оне који не чувају старе бројеве «Православља», цитираћу већи део текста». Међутим, ВД питање је управо цитат из тог Православља! Већ је уређен интервју! Сада, замислите калуђера који није вичан писаној речи да узме да пронађе одмах на полици тај број Православља! И онда издиктира ненормално дугачак текст. Ја сам се намучио док сам пронашао тај број Православља, морао сам да пишем Патријаршији, послали ми фотку јер се то ретко налази.
Ако одете на сајт Борбе за Неверу, тамо ћете наћи да је још 2 године пре тога ВД утврдио градиво и преносио ове Артемијеве тлапње: http://borbazaveru.info/content/view/694/32/. Чудо како Дионисије и ВД читају «случајно» исту литературу! Иначе, тај Артемијев текст је пренет и у часопису Свети кнез Лазар, као и у другим брошурама, а ВД га је користио у свом крсташком походу на владику Атанасија Јевтића. Видела жаба да се коњи поткивају па и она дигла ногу!
Јасно је да ово излази из сваке форме интервјуа, као и из начина да излаже ствари о. Дионисија. Довољно је видети његов интервју: https://www.youtube.com/watch?v=R0cuWdoAmDQ. Тамо нпр. у 30 минуту говори против традиције, а у 36 мин. о необразованим калуђерима (наравно, не позитивно). Видео је постављен 28. маја 2011. Дакле, имамо 9 месеци од ова 2 интервјуа.
Него, опет, Дионисије, који није научни радник, у интервјуу са ВД одједанпут то постаје па прецизно вели: «Још пре 85 година, Свети отац Јустин Ћелијски је писао: «Неки наши црквени модернисти непрестано увозе са Запада у нашу средину неке римокатоличко-протестантске модернизме и у име тих модернизама они чине бучне походе против благодатно-богочовечанског конзервативизма Православне Цркве. Не треба се варати: римокатолици су најрадикалнији модернисти, јер су темељ Хришћанства пренели са вечног Богочовека Христа на трулежног човека папу. И то прогласили за најглавнији догмат. А протестанти су само подухватили тај догмат и разрадили га до страшних детаља. Православље живи и дела у знаку богочовечанског конзервативизма: ослањајући се на апостолско-светоотачку прошлост».
Ја пак који се бавим овим стварима, намучих се да нађем где је ово Јустин рекао, а «Дионисије» зна да је то он записао пре тачно 85 година! Међутим, загонетка се решава кад се пође на сајт: https://svetosavlje.org/sr/bogocovecansk...odernisti/ и види да је реч о текстићу од 1 стране о. Јустина, Богочовечански конзерватизам и неки наши црквени модернисти, који је објављен у Хришћанском животу, бр. 2, Сремски Карловци 1925, стр. 82-83, а после је издат 2004, на Спасовдан (ове фалсификаторе управо Спас не спашава од аве Зорана Римског!
)), а издавач су „Двери српске“, са уредником Бошком Обрадовићем. Клика ВД.
Сада замислите како «Дионисије» у секунди прерачунава: сада смо 2010, текст је објављен 1925, дакле, пре 85 година! Једину грешку чини «Дионисије» када цитира Јустина: «и у име тих модернизама», што код Јустина стоји: «И у име тих кожних модернизама». Дакле, «и» је велико, а изостављена је и реч «кожних». «Дионисијев» цитат налазимо опет на Борби за неверу, сајту за који многи верују да је ВД уредник, али чак и да није, он је тамо најзаступљенији ауктор, и овде је потписан текст са Један од Лазаревих,[4] а опет се брани Артемије и наводи његов превод Максима. Текст је ажуриран, 6. јула 2010. Сигурно је «Дионисије» у јулу обновио памћење, па је у августу цитирао Јустина!
)).
Рекох да се текстови упоређују и разврставају у породице, како то ради наука са старим текстовима. Ево примене тог метода и у савременој ситуацији. Верзија: «и у име тих модернизама» се јавља код ВД, Отворено писмо о. Александру Ђаковцу, 27. март 2009.[5] Дакле, ова верзија цитата потиче од ВД и наједном се налази код «Дионисија». ВД је оперисао са 2 верзије овог цитата, које има у компјутеру и не лепи их доследно. Тако да исправну верзију има још 2007 године.[6] Наврзао се као мутав на тај Јустинов текст али га је преносио недоследно! Исправан текст се поклапа са оним који је објављен 1. августа 2007. код прот. Љуба Милошевића на Светосављу (линкован).
Дакле, «Дионисије» и ВД читају и наводе исту литературу...
Перверзну католичку доктрину о двоспратној благодати и моралу «Дионисије» овако излаже: «И до дан данас свештеници се причешћују на свакој литургији коју врше (при чему, ако није пост, не морају да посте пре тога, нити да се исповедају), а мирјани се причешћују тек после темељите припреме». Цео овај дискурс о апостолским правилима је само прерађен текст који налазимо објављен на форуму 2. јануара 2009[7], а ово су идентичне речи: «Свештеници се и дан данас причешћују на свакој литургији коју врше, а мирјани се причешћују тек после темељите припреме». Од ВД су речи у загради код «Дионисија». Изгледа да се чича «Дионисије» не скида са интернета! Не само, него прати и Фарму и Великог брата![8]
Но, и ВД се сећа радо овог интервјуа па наводи епизоду везану за Геронтија Катунакијског[9].
Опет, «познати» у науци, «Дионисије» цитира од речи до речи: «Св. Никодим Светогорац инсистира на тихом читању молитава, ослањајући се на Св. Дионисија Ареопагита, који у 7. поглављу свог дела «О црквеној јерархији» каже: Призивање Светога Духа, епиклезе, при вршењу светих Тајни није правилно изводити из тајности у јавност». Тај текст се налази у Архим. Сарандис Сарандос, Секуларизам и богослужење, у Црква од истока и хришћанство без Христа, Православље и дух овога света, стр. 97-110, Београд 2008. Интернет издање опет код прот. Љубо Милошевић, објављено 19. маја 2009,[10] који је био пријатељ са ВД али су се посвађали око поста суботом, док је уредник штампаног издања нико други до кум ВД, Јован Србуљ!
И, како се примакосмо крају, «Дионисије» жели да заврши богомудрим речима ВД али не помиње да га текстуално цитира: «Захтев за „литургијском обновом“ подудара се са одговарајућим захтевима за модернизацијом и уласком у Европску унију упућеним од стране појединих наших политичара.» «Дионисијеве» речи се налазе у књизи ВД, Царско свештенство, Лио, 2008, стр. 72.[11]
Закључак
У целокупном интервјуу имамо можда 4 питања која су некада и негде упућена о. Дионисију, али је све остало фалсификовано од ВД, на шта наводи да је тај «интервју» објављен у Геополитици где је он у уредништву. Да је фалсификат његов указују и цитати из дела ВД који се тада борио за артемите. Сав материјал је из тог озрачја (кум и саиздавач ВД Јован Србуљ (и будући Акакије је одатле потекао), «традиционални» прота Љубо). Свако ко узме да прочита овај текст и упореди наведене изворе, без да се оптерећује о «духовним» вредностима једних или других, јасно ће видети да је реч о фалсификату који је мотивисан идејом да циљ оправдава средство. Према мом разумевању и мојој духовности, ово је сатанизам и невитешка борба за идеале. ВД није особа која се кроз подвиг избрусила, него једна од жртава хипнотичких моћи Злог Патуљка (Артемија), али, добровољна жртва. Руководећи се својим фантазирањима шта је то Царство небеско, и угађајући сопственим страстима и стомаку, а не познајући Оце, он је направио огромну штету у Срба. Узео је да прича о посту, молитви, причешћу, о стварима о којима нема појма, и помисливши да је нови св. Антоније сео је на катедру духовника. Написао је и књигу: Не дркајмо, будимо храбри (не сећам се добро наслова), која је ресетовала добар део новицијана, који су постали младоталибанци.
Сада се у тој банди не зна ко пије а ко плаћа. Стално се раскољавају. Артемити су ковали у звезде ВД., архм. Никодима, Миодрага М. Петровића. Сада одбацују ВД и Никодима, али се не зна где је интимус ВДа М. Петровић. Био је са артемитима, али се нешто више не појављује на њиховим приредбама. И онда они «мудро» ћуте. До јуче су пљували цариградског, хвалили московског, сада променили музику кад им је Путин, организовавши сусрет Кирила и Франциска, разбио шему. Сад је и Путин масон.
Ово фалсификовање није неки епи-феномен. Ми мора да разумемо да имамо посла са Легионом. Колико је ко душевно поремећен, природно глуп, или обузет ђаволима, то се увек испитује од случаја до случаја. Сви ти јадни људи, имају неку своју причи. Али то што су јадници не сме да нас завара да не треба на реп и за врат да им станемо. Они упропашћавају друге. Због тога је наша света дужност...
Зоран Ђуровић
[1] https://pouke.org/forum/topic/43060-свет...чешћивању/
[2] http://pouke.org/forum/topic/42913-%D1%8...%B0%D1%86/
[3] http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/d...a-zapovest
[4] http://borbazaveru.info/content/view/2562/
[5] http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?...8&p=119625
[6] http://vladimirdimitrijevic.com/images/e...ijevic.pdf
[7] http://pogledi.rs/diskusije/viewtopic.ph...f059f99c68.
[8] Сведоци смо да се на жалост, један велики део нашег народа не исповеда, али да парадакслно истовремено гледа телевизијске емисије („Фарма“ и „Велики брат“), у којима учесници брутално и примитивно говоре о свом животу, и тако својим понашањем извргавају руглу и банализују уопште потреба човека да се исповеда?
[9] http://borbazaveru.com/content/view/7756/105/
[10] https://svetosavlje.org/sr/sekularizam-i-bogosluzenje/
[11] https://es.scribd.com/doc/297188518/DIMI...enstvo-pdf
У једној полемици на мој текст: Свети Амброзије Милански о редовном причешћивању[1], један артемит (сигурно Небојша/Ксенофонт) са ник нејмом Грешни раб Божији, мада је боље рећи Безбожни слуга Сатанин, линкова[2] као некакав интервју са архимандритом Дионисијем из манастира Липовац. Уствари, тај интервју је објављен у: Геополитика бр. 34, август 2010. год.[3] Овај Грешни раб Божији (даље, ГРБ) је хтео да супростави мене, који забрањујем пост суботом у складу са канонским предањем цркве, и о. Дионисија, који као налаже тај пост. То је јефтина фора ГРБа, јер алудира на избор између духовне особе (Дионисија) и неког површног и опрелешћеног интелектуалца (моја маленкост), па сада људи треба да се приме на опитног старца. Наравно, то су глупости, јер теологија никада се није тако правила. Већ после првог брзинског читања, написах: «Архимандрит Дионисије из манастира Липовац, ако је веровати онима који преносе његове речи, вели следеће». Сада бих демонстрирао да је била исправна ова моја интуиција.
Геополитика је један псеудо-национални часопис, са којим сам се ја први пут сада срео. Није то моје штиво. Интервју није потписан, али у стафу Геополитике је Владимир Димитријевић (даље, ВД), православни публициста (скрибоман и велика штеточина на српској духовној сцени), некадашњи симпатизер анатемисаног еп. Артемија, али кога се сада сами артемити одричу: «Настављамо са разобличавањем лицемерја Владе Димитријевића и арх. Никодима. У последње време су се дрзнули да све нас који примењујемо 15. канон IX помесног сабора назову расколницима и да селективно преводе изговорено и писано од светитеља попут старца Пајсија... како би доказали да су тобоже све такве величине биле против прекида општења са патријарсима који исповедају јерес».
Интервју у неком облику је настао у августу 2010, али је онда изманипулисан, и то од ВД, јер на то указују многи елементи (ја сам се специјализовао у разлучивању текстова и утврђивању њихове аутентичности).
Општи конетекст у коме настаје интервју је борба између «новотараца» и «традиционалиста» предвођених артемитима. Патријарх је Иринеј, који је и одликовао Дионисија, и који је екумениста. Дакле, Дионисије, који са поносом прича о свом односу са Иринејем тешко да може да буде зилот. Такође, не може да буда а да није савршено упознат са овим сукобом. Наиме, још 11. 02. 2010. СА Синод привремено уклања Артемија са трона (Артемије не каже катедра, него трон!); 04. 05. 2010. СА Сабор га смењује са трона; 15. 09. 2010. СА Синод му забрањује свештенослужења; 19. 11. 2010. СА Сабор га рашчињује. Дакле, мало пре забране свештенодејствовања настаје овај интервју у коме се цитира Артемије као ауторитет у материји. Намера је да се у игру укључи духовни старац који би потврдио Артемија, а уз то је близак Иринеју.
Сада пажња. У Геополитици, ВД уводи све са питањем: «У последње време све се чешће чује од појединаца (нарочито студентске омладине), да суботом не треба постити чак ни онда кад се желимо у недељу причестити, јер веле, да тај пост суботом забрањују свети Канони. О чему се, заправо, ту ради и колико су они у праву?»
И онда следи наводни одговор Дионисијев: «Својевремено је на ово питање одговорио владика Артемије и то је објављено у «Православљу» од 01. јуна 1997. За оне који не чувају старе бројеве «Православља», цитираћу већи део текста». Међутим, ВД питање је управо цитат из тог Православља! Већ је уређен интервју! Сада, замислите калуђера који није вичан писаној речи да узме да пронађе одмах на полици тај број Православља! И онда издиктира ненормално дугачак текст. Ја сам се намучио док сам пронашао тај број Православља, морао сам да пишем Патријаршији, послали ми фотку јер се то ретко налази.
Ако одете на сајт Борбе за Неверу, тамо ћете наћи да је још 2 године пре тога ВД утврдио градиво и преносио ове Артемијеве тлапње: http://borbazaveru.info/content/view/694/32/. Чудо како Дионисије и ВД читају «случајно» исту литературу! Иначе, тај Артемијев текст је пренет и у часопису Свети кнез Лазар, као и у другим брошурама, а ВД га је користио у свом крсташком походу на владику Атанасија Јевтића. Видела жаба да се коњи поткивају па и она дигла ногу!
Јасно је да ово излази из сваке форме интервјуа, као и из начина да излаже ствари о. Дионисија. Довољно је видети његов интервју: https://www.youtube.com/watch?v=R0cuWdoAmDQ. Тамо нпр. у 30 минуту говори против традиције, а у 36 мин. о необразованим калуђерима (наравно, не позитивно). Видео је постављен 28. маја 2011. Дакле, имамо 9 месеци од ова 2 интервјуа.
Него, опет, Дионисије, који није научни радник, у интервјуу са ВД одједанпут то постаје па прецизно вели: «Још пре 85 година, Свети отац Јустин Ћелијски је писао: «Неки наши црквени модернисти непрестано увозе са Запада у нашу средину неке римокатоличко-протестантске модернизме и у име тих модернизама они чине бучне походе против благодатно-богочовечанског конзервативизма Православне Цркве. Не треба се варати: римокатолици су најрадикалнији модернисти, јер су темељ Хришћанства пренели са вечног Богочовека Христа на трулежног човека папу. И то прогласили за најглавнији догмат. А протестанти су само подухватили тај догмат и разрадили га до страшних детаља. Православље живи и дела у знаку богочовечанског конзервативизма: ослањајући се на апостолско-светоотачку прошлост».
Ја пак који се бавим овим стварима, намучих се да нађем где је ово Јустин рекао, а «Дионисије» зна да је то он записао пре тачно 85 година! Међутим, загонетка се решава кад се пође на сајт: https://svetosavlje.org/sr/bogocovecansk...odernisti/ и види да је реч о текстићу од 1 стране о. Јустина, Богочовечански конзерватизам и неки наши црквени модернисти, који је објављен у Хришћанском животу, бр. 2, Сремски Карловци 1925, стр. 82-83, а после је издат 2004, на Спасовдан (ове фалсификаторе управо Спас не спашава од аве Зорана Римског!

Сада замислите како «Дионисије» у секунди прерачунава: сада смо 2010, текст је објављен 1925, дакле, пре 85 година! Једину грешку чини «Дионисије» када цитира Јустина: «и у име тих модернизама», што код Јустина стоји: «И у име тих кожних модернизама». Дакле, «и» је велико, а изостављена је и реч «кожних». «Дионисијев» цитат налазимо опет на Борби за неверу, сајту за који многи верују да је ВД уредник, али чак и да није, он је тамо најзаступљенији ауктор, и овде је потписан текст са Један од Лазаревих,[4] а опет се брани Артемије и наводи његов превод Максима. Текст је ажуриран, 6. јула 2010. Сигурно је «Дионисије» у јулу обновио памћење, па је у августу цитирао Јустина!

Рекох да се текстови упоређују и разврставају у породице, како то ради наука са старим текстовима. Ево примене тог метода и у савременој ситуацији. Верзија: «и у име тих модернизама» се јавља код ВД, Отворено писмо о. Александру Ђаковцу, 27. март 2009.[5] Дакле, ова верзија цитата потиче од ВД и наједном се налази код «Дионисија». ВД је оперисао са 2 верзије овог цитата, које има у компјутеру и не лепи их доследно. Тако да исправну верзију има још 2007 године.[6] Наврзао се као мутав на тај Јустинов текст али га је преносио недоследно! Исправан текст се поклапа са оним који је објављен 1. августа 2007. код прот. Љуба Милошевића на Светосављу (линкован).
Дакле, «Дионисије» и ВД читају и наводе исту литературу...
Перверзну католичку доктрину о двоспратној благодати и моралу «Дионисије» овако излаже: «И до дан данас свештеници се причешћују на свакој литургији коју врше (при чему, ако није пост, не морају да посте пре тога, нити да се исповедају), а мирјани се причешћују тек после темељите припреме». Цео овај дискурс о апостолским правилима је само прерађен текст који налазимо објављен на форуму 2. јануара 2009[7], а ово су идентичне речи: «Свештеници се и дан данас причешћују на свакој литургији коју врше, а мирјани се причешћују тек после темељите припреме». Од ВД су речи у загради код «Дионисија». Изгледа да се чича «Дионисије» не скида са интернета! Не само, него прати и Фарму и Великог брата![8]
Но, и ВД се сећа радо овог интервјуа па наводи епизоду везану за Геронтија Катунакијског[9].
Опет, «познати» у науци, «Дионисије» цитира од речи до речи: «Св. Никодим Светогорац инсистира на тихом читању молитава, ослањајући се на Св. Дионисија Ареопагита, који у 7. поглављу свог дела «О црквеној јерархији» каже: Призивање Светога Духа, епиклезе, при вршењу светих Тајни није правилно изводити из тајности у јавност». Тај текст се налази у Архим. Сарандис Сарандос, Секуларизам и богослужење, у Црква од истока и хришћанство без Христа, Православље и дух овога света, стр. 97-110, Београд 2008. Интернет издање опет код прот. Љубо Милошевић, објављено 19. маја 2009,[10] који је био пријатељ са ВД али су се посвађали око поста суботом, док је уредник штампаног издања нико други до кум ВД, Јован Србуљ!
И, како се примакосмо крају, «Дионисије» жели да заврши богомудрим речима ВД али не помиње да га текстуално цитира: «Захтев за „литургијском обновом“ подудара се са одговарајућим захтевима за модернизацијом и уласком у Европску унију упућеним од стране појединих наших политичара.» «Дионисијеве» речи се налазе у књизи ВД, Царско свештенство, Лио, 2008, стр. 72.[11]
Закључак
У целокупном интервјуу имамо можда 4 питања која су некада и негде упућена о. Дионисију, али је све остало фалсификовано од ВД, на шта наводи да је тај «интервју» објављен у Геополитици где је он у уредништву. Да је фалсификат његов указују и цитати из дела ВД који се тада борио за артемите. Сав материјал је из тог озрачја (кум и саиздавач ВД Јован Србуљ (и будући Акакије је одатле потекао), «традиционални» прота Љубо). Свако ко узме да прочита овај текст и упореди наведене изворе, без да се оптерећује о «духовним» вредностима једних или других, јасно ће видети да је реч о фалсификату који је мотивисан идејом да циљ оправдава средство. Према мом разумевању и мојој духовности, ово је сатанизам и невитешка борба за идеале. ВД није особа која се кроз подвиг избрусила, него једна од жртава хипнотичких моћи Злог Патуљка (Артемија), али, добровољна жртва. Руководећи се својим фантазирањима шта је то Царство небеско, и угађајући сопственим страстима и стомаку, а не познајући Оце, он је направио огромну штету у Срба. Узео је да прича о посту, молитви, причешћу, о стварима о којима нема појма, и помисливши да је нови св. Антоније сео је на катедру духовника. Написао је и књигу: Не дркајмо, будимо храбри (не сећам се добро наслова), која је ресетовала добар део новицијана, који су постали младоталибанци.
Сада се у тој банди не зна ко пије а ко плаћа. Стално се раскољавају. Артемити су ковали у звезде ВД., архм. Никодима, Миодрага М. Петровића. Сада одбацују ВД и Никодима, али се не зна где је интимус ВДа М. Петровић. Био је са артемитима, али се нешто више не појављује на њиховим приредбама. И онда они «мудро» ћуте. До јуче су пљували цариградског, хвалили московског, сада променили музику кад им је Путин, организовавши сусрет Кирила и Франциска, разбио шему. Сад је и Путин масон.
Ово фалсификовање није неки епи-феномен. Ми мора да разумемо да имамо посла са Легионом. Колико је ко душевно поремећен, природно глуп, или обузет ђаволима, то се увек испитује од случаја до случаја. Сви ти јадни људи, имају неку своју причи. Али то што су јадници не сме да нас завара да не треба на реп и за врат да им станемо. Они упропашћавају друге. Због тога је наша света дужност...
Зоран Ђуровић
[1] https://pouke.org/forum/topic/43060-свет...чешћивању/
[2] http://pouke.org/forum/topic/42913-%D1%8...%B0%D1%86/
[3] http://www.geopolitika.rs/index.php/sr/d...a-zapovest
[4] http://borbazaveru.info/content/view/2562/
[5] http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?...8&p=119625
[6] http://vladimirdimitrijevic.com/images/e...ijevic.pdf
[7] http://pogledi.rs/diskusije/viewtopic.ph...f059f99c68.
[8] Сведоци смо да се на жалост, један велики део нашег народа не исповеда, али да парадакслно истовремено гледа телевизијске емисије („Фарма“ и „Велики брат“), у којима учесници брутално и примитивно говоре о свом животу, и тако својим понашањем извргавају руглу и банализују уопште потреба човека да се исповеда?
[9] http://borbazaveru.com/content/view/7756/105/
[10] https://svetosavlje.org/sr/sekularizam-i-bogosluzenje/
[11] https://es.scribd.com/doc/297188518/DIMI...enstvo-pdf