15-09-2019, 10:55 PM
По мени никад. Проблем са Србијом су вишеструки.
1. Комунисти су истерали или побили оно што је било за капитализам.
То значи да остали углавном плиткоумни, гребатори и ништаци.
2. И оно мало што остало здраво ткиво, углавном потпало под комунистичку логику и затупљено. То нема везе са образовањем. Могу бити сељаци, могу бити доктори математике.
3. Сами Срби нису заинтересовани да чују како је по успешним капиталистичким државама. Њима помени Америку у добром светлу, следи линч сада.
Када ставите једну трулу јабуку поред 5 здравих, неће да оздрави она трула, него ће оне здраве пре да иструле. Тежња у свемиру је да се иде ка лошем и треба имати врло јаку вољу да то успориш, јер заустављање је немогуће. Зато империје и пропадале, народи нестајали...
Ено вам српски аполо 7. За Србију нису били добри по политиччкој линији, у Америци их држали као мало воде на длану.
Србија је изгубила критичан број здравих умова и како ствари стоје тешко да то надокнади, јер и даље имамо комунистичку филозофију, али капиталистички систем. Треба имати и капиталистичку филозофију. Срби нити знају шта је то, нити би да чују.
Опис садашњих Срба је за мене најближи кад се каже да су плиткоумни. То тако није било пре 50 година а још мање пре 100 година. Ти умови тада су били бисерни, ови сада чисте бозе.
Ево да кажем шта је капиталистичка филозофија.
Причао сам скоро са другом у Србији. Седимо у кафићу и он ми се жали како га зивкају банке и нуде. Још шизне кад помену да је то индустрија. Што рекаo Црногорац...дал да се умешма или да климам главом, и како обично бива умешам се и погрешим.
Него имам паре па ми праштају.
Реко и ја сам тако мислио кад сам слетео у Америку. Али види, нијe индустрија само оно што се направи, зупчаник, хлеб,... Индустрија је и банккарство, све што нуди неку услугу или производ. Ма не човече, као да сам му гурнуо прст у око. Он не попушта, а ни ја. Ал опростио ми...
Друго. Масовно је заступљено да ако си дужан банци 1000 динара и она ти прода кућу за 10.000 евра а вреди 50.000, то није хумано и поштено.
Да ли сте ви свесни шта тврдите? Ви тврдите да могу да узмем паре и не вратим. Како то може да буде и како то СМЕ да буде.
Сад се сетих приче. Дошао пре рата неки сељак код једног нашег бизнисмена, можда Вајфер баш, и сељак тражи паре на зајам да заврши неки посао. Вајфер га пита а шта ако не вратиш? Човек се пренеразио: Како да не вратим, то не сме да буде. И дао му. И вратио овај, наравно.
То данас? Хаха. Данашња филозофија је да ја узмем, а ако нема да вратим, па људи смо, нећеш ваљда да ми деца остану без крова над главом због 1000 динара?
Ти кажеш: Требало је на време да мислиш, да се не зајмиш и да знаш шта радиш.
То код наших не пролази. Наши живе још под Титом кад кредити деваливарли, кад сам завртао банке преко девалвације, кад сам имао везу да добро променим динаре у марке...
То тако људи не може. Мислим може, али то на добро неће да изађе.
Кажу данашњи умови комуњарски да су банке лихвари. Па јел те она тера да узмеш кредит, јел мораш? Не мораш. Па у чему је проблем? Немој да узмеш. Шта би ти, и јаре и паре, то не може.
Има таквих примера пуно.
Ево још један. У Америци ако ћеш да оставиш нешто детету, рецимо пре 20.000 доилара, 30% плаћаш порез на то држави. И то пролази. Рецимо остану ти паре у банци, ти умреш, иду детеу, али 30% узима држава. То је добро са једне стране, јер нема леба без мотике, мора свако да заради за себе. Наравно, опет сушта супротност српском резону.
Али тре ба видети још нешто. Банке и држава живе врло често од тога што човек човеку не верује, па имаш уговоре, таксе, па не смеш да ставиш и дете на рачун од 300.000 долара, онда оно не би платило порез, али можда ти побере све.
Е па ми смо ставили и дете, јер је вапситано да не сме да пипне ништа док не пита, јер лети глава. Не због пара, него због крађе. Значи сложни људи, где постоји поверење, могу да заобиђу лихварске ствари. И то је добра страна што је онакав закон за наследство у Америци.
Има тога пуно...али у Србији је све наопако. Највише подсећате на Кутуричино Подземље кад мали излази у мрак, види Месец и каже СУНЦЕ.
1. Комунисти су истерали или побили оно што је било за капитализам.
То значи да остали углавном плиткоумни, гребатори и ништаци.
2. И оно мало што остало здраво ткиво, углавном потпало под комунистичку логику и затупљено. То нема везе са образовањем. Могу бити сељаци, могу бити доктори математике.
3. Сами Срби нису заинтересовани да чују како је по успешним капиталистичким државама. Њима помени Америку у добром светлу, следи линч сада.
Када ставите једну трулу јабуку поред 5 здравих, неће да оздрави она трула, него ће оне здраве пре да иструле. Тежња у свемиру је да се иде ка лошем и треба имати врло јаку вољу да то успориш, јер заустављање је немогуће. Зато империје и пропадале, народи нестајали...
Ено вам српски аполо 7. За Србију нису били добри по политиччкој линији, у Америци их држали као мало воде на длану.
Србија је изгубила критичан број здравих умова и како ствари стоје тешко да то надокнади, јер и даље имамо комунистичку филозофију, али капиталистички систем. Треба имати и капиталистичку филозофију. Срби нити знају шта је то, нити би да чују.
Опис садашњих Срба је за мене најближи кад се каже да су плиткоумни. То тако није било пре 50 година а још мање пре 100 година. Ти умови тада су били бисерни, ови сада чисте бозе.
Ево да кажем шта је капиталистичка филозофија.
Причао сам скоро са другом у Србији. Седимо у кафићу и он ми се жали како га зивкају банке и нуде. Још шизне кад помену да је то индустрија. Што рекаo Црногорац...дал да се умешма или да климам главом, и како обично бива умешам се и погрешим.
Него имам паре па ми праштају.Реко и ја сам тако мислио кад сам слетео у Америку. Али види, нијe индустрија само оно што се направи, зупчаник, хлеб,... Индустрија је и банккарство, све што нуди неку услугу или производ. Ма не човече, као да сам му гурнуо прст у око. Он не попушта, а ни ја. Ал опростио ми...
Друго. Масовно је заступљено да ако си дужан банци 1000 динара и она ти прода кућу за 10.000 евра а вреди 50.000, то није хумано и поштено.
Да ли сте ви свесни шта тврдите? Ви тврдите да могу да узмем паре и не вратим. Како то може да буде и како то СМЕ да буде.
Сад се сетих приче. Дошао пре рата неки сељак код једног нашег бизнисмена, можда Вајфер баш, и сељак тражи паре на зајам да заврши неки посао. Вајфер га пита а шта ако не вратиш? Човек се пренеразио: Како да не вратим, то не сме да буде. И дао му. И вратио овај, наравно.
То данас? Хаха. Данашња филозофија је да ја узмем, а ако нема да вратим, па људи смо, нећеш ваљда да ми деца остану без крова над главом због 1000 динара?
Ти кажеш: Требало је на време да мислиш, да се не зајмиш и да знаш шта радиш.
То код наших не пролази. Наши живе још под Титом кад кредити деваливарли, кад сам завртао банке преко девалвације, кад сам имао везу да добро променим динаре у марке...
То тако људи не може. Мислим може, али то на добро неће да изађе.
Кажу данашњи умови комуњарски да су банке лихвари. Па јел те она тера да узмеш кредит, јел мораш? Не мораш. Па у чему је проблем? Немој да узмеш. Шта би ти, и јаре и паре, то не може.
Има таквих примера пуно.
Ево још један. У Америци ако ћеш да оставиш нешто детету, рецимо пре 20.000 доилара, 30% плаћаш порез на то држави. И то пролази. Рецимо остану ти паре у банци, ти умреш, иду детеу, али 30% узима држава. То је добро са једне стране, јер нема леба без мотике, мора свако да заради за себе. Наравно, опет сушта супротност српском резону.
Али тре ба видети још нешто. Банке и држава живе врло често од тога што човек човеку не верује, па имаш уговоре, таксе, па не смеш да ставиш и дете на рачун од 300.000 долара, онда оно не би платило порез, али можда ти побере све.
Е па ми смо ставили и дете, јер је вапситано да не сме да пипне ништа док не пита, јер лети глава. Не због пара, него због крађе. Значи сложни људи, где постоји поверење, могу да заобиђу лихварске ствари. И то је добра страна што је онакав закон за наследство у Америци.
Има тога пуно...али у Србији је све наопако. Највише подсећате на Кутуричино Подземље кад мали излази у мрак, види Месец и каже СУНЦЕ.