16-09-2019, 12:43 AM
Ево још мало приче о банкама, пошто то данас боде очи највише.
Ајд овако:
Ја долазим код вас и доносим вам 300.000 долара. Ви имате понуду да ми дате 3% камату на те паре. Ја дам, направимо уговор. У уговору пишпе да ако немаш камату да ми даш ја могу да покупим од вас све што имате да намириом своје ствари из уговора.
Јел пристајете?
Аааа, прпа, где ћеш ти да обршенш 300.000 долара, зарадиш за мене и себе и мени даш моје. Па прпа, него шта. Е тако је бити банка.
Да се разумемо, ја са банкама немам ништа нити радим у њој нити сам те струке.
Ајмо још мало приче о западној филозофији која вамa ДЕБЕЛО недостаје. За тај "витамин" таблета нема. Мора се прележи тa "болест" и онда добијеш отпорност и витамин.
Ево 100% истинита прича. Американче ишло са мојим дететом у школу. Отац му био банкар, држао неку малу банку коју наследио од оца. Отац му добро радио, али он и не баш. Остао у минусу и пропао. Жена га оставила, наравно. Он пиштољ у чело и крај.
И ми питамо Американца шта је то било, што пропао.
Знаш шта нам каже Амер?
По слободном преводу на српски то изгледа овако, али 100% еквивалент: Он био мало душеван, па давао и онима што немају да врате, па упао у булу и крај.
Баш то је рекао.
Ај отвори ти банку па буди хуман и душеван.
Ово би ти Амер рекао д аму поменеш како је неко лихвар. Изволи, отвори ти и немој д абудеш лихвар. Али он би стварно желео да види како то фунционише, ниеј то као кад ми кажемо: Ај да видим тебе. Ниеј то то, он је знатижељан да види и то, па можда и он отвори тако. Он хоће да научи нешто.
Ево ја у самоспослузи узимам грожђе и бирам неко ситно као коштица неког грожђа. Американка ме пита какво ј ето. Реко шт азнам , мени се свиђа, леп укус. Реко ако оћеш леп укус бирај ситно воће. И шта она каже? Хвал ана савету. Људи УЧЕ, хоће да чују нешто ново... Е тајко и ви треба да пробате. Пробајте, то не боли.
Ајд овако:
Ја долазим код вас и доносим вам 300.000 долара. Ви имате понуду да ми дате 3% камату на те паре. Ја дам, направимо уговор. У уговору пишпе да ако немаш камату да ми даш ја могу да покупим од вас све што имате да намириом своје ствари из уговора.
Јел пристајете?
Аааа, прпа, где ћеш ти да обршенш 300.000 долара, зарадиш за мене и себе и мени даш моје. Па прпа, него шта. Е тако је бити банка.
Да се разумемо, ја са банкама немам ништа нити радим у њој нити сам те струке.
Ајмо још мало приче о западној филозофији која вамa ДЕБЕЛО недостаје. За тај "витамин" таблета нема. Мора се прележи тa "болест" и онда добијеш отпорност и витамин.
Ево 100% истинита прича. Американче ишло са мојим дететом у школу. Отац му био банкар, држао неку малу банку коју наследио од оца. Отац му добро радио, али он и не баш. Остао у минусу и пропао. Жена га оставила, наравно. Он пиштољ у чело и крај.
И ми питамо Американца шта је то било, што пропао.
Знаш шта нам каже Амер?
По слободном преводу на српски то изгледа овако, али 100% еквивалент: Он био мало душеван, па давао и онима што немају да врате, па упао у булу и крај.
Баш то је рекао.
Ај отвори ти банку па буди хуман и душеван.
Ово би ти Амер рекао д аму поменеш како је неко лихвар. Изволи, отвори ти и немој д абудеш лихвар. Али он би стварно желео да види како то фунционише, ниеј то као кад ми кажемо: Ај да видим тебе. Ниеј то то, он је знатижељан да види и то, па можда и он отвори тако. Он хоће да научи нешто.
Ево ја у самоспослузи узимам грожђе и бирам неко ситно као коштица неког грожђа. Американка ме пита какво ј ето. Реко шт азнам , мени се свиђа, леп укус. Реко ако оћеш леп укус бирај ситно воће. И шта она каже? Хвал ана савету. Људи УЧЕ, хоће да чују нешто ново... Е тајко и ви треба да пробате. Пробајте, то не боли.