[ЈВуО-КГ]

У претходном упису, на овој теми, поменуо сам књигу "Кад говори мртав Краљ".На страницама те књиге поменут је и фамозни становник Монака,Роланд Абијате, који се 1932. године појавио у Београду са намером да прво ту отвори један луксузни хотел а онда и у Софији.Имао је тридесетак година и све потребне дозволе за боравак у нашој земљи као и све потребне дозволе за отварање угоститељског објекта.Абијате је схватио да је Београду потребан један овакав хотел,што би се рекло светске категорије.За отварање свог објекта одабрао је локацију на којој се налазила кафана Дрина.Улица Бирчанинова број 17.Локал је узео у вишегодишњи закуп,инвентар му је довожен из Беча и Будимпеште,тако да је за кратко време од једне београдске биртије успео да направи реномирани угоститељски објекат у који навраћа одабрана клијентела.Абијетеу је у овом науму помогла и београдска полиција којој се обратио са причом како не би волео да се ту скупља некакав шљам или таман посла комунисти. У станицу полиције уредно је донео и списак особња новоотвореног ресторана/хотела. Име локала је промењено у Мали Париз. У врло кратком временском року,овај хотел постаје главно састајалиште генералштабних официра,разних министара као и акредитованих страних дипломата.Мало по мало Роланд Абијате и његова вереница Брите Фон Колас постају неформални чланови неформалног београдског елитног друштва.Угледни грађани првог степена што би се рекло. Трајало је то две године када Абијатеова вереница Брите одлази у Француску почетком јесени 1934. године.Крајем октобра исте године,у Београд стиже вест да је Абијатеова вереница изгубила живот на француско шпанској граници .Како су савременици тврдили страст према брзој вожњи за њу је била кобна.Роланд Абијате је вест примио мирно и повукао се у себе.Неколико месеци касније Абијате возом напушта Београд са пратећим пртљагом од четири кофера.Отишавши из Београда,оставио је пуномоћјесвом италијанском пријатељу и пословном човеку Ерману Бахману да затвори хотел док је ствари његове веренице покупила шведска амбасада чија је трагично преминула особа била држављанин.Роланд Абијате је течно говорио шпански,италијански и француски док је српски научио веома брзо и што је још чудније српске речи је изговарао са руским акцентом. По одласку из Београда за овог типа нико ништа није чуо годинама, да би негде 1937. у Паризу био виђен у друштву Марине Цветајеве чији је муж Сергеј Ефрон био агент НКВД-а задужен за врбовање руске емиграције у главном граду Француске.Доста касније, сазнаће се да никакав Роланд Абијате није ни постојао већ да је то једно од имена совјетског агента по имену Владимир Сергејевич Правдин.Рођен у Лондону,потекао из породице музичара а одрастао у Санкт Петербургу.У београдској полицији о овом човеку немају никакве податке. у досијеима,доступним јавности, који је објављен у њему недостаје само онај београдски део.Његов случај се може сматрати својеврсним поразом југословенских служби онога времена јер је он по доласку у Београд имао само два права задатка, све остало је била добра маска. Први је био праћење белогардејаца а други прикупљање логистичких информација и вршење припрема за атентат на Краља Александра.Вереница коју сам помињао није била никаква вереница већ совјетски курир између обавештајаца на линији Београд-Софија.Постоје подаци,додуше непотпуно проверени из објективних разлога да је управо ова Абијатеова вереница доставила оружје атентаторима на Краља. у обавештајним круговима наведена женска особа била је позната као "Плава дама".Због овог случаја,1935. године у ВКЈ дошло је до великог броја отпуштања и премештања неких официра.Чак и у дипломатији.Неколико самоубистава официра ВКЈ и дипломата Краљевине Југославије која су уследила након провале овог случаја,остала су нерасветљена.Зашто досије о Роланду Абијатеу не постоји у полицији?Зато што је при првој посети совјетске дипломатске мисије Крљевини Југославији затражено да се овај досије одмах преда у руке Совјетима ,као и низ неких других,што је и учињено.Такав захтев изнео је лично пуковник Соломон Коган.Један холандски аутор наводи да је Абијате био одликован Орденом црвене заставе.У картотеци становника Београда, у Историјском архиву Београда, налази се пријавни картон Брите Колас.Само без оног фон.

Остаје питање,да ли је ова плава дама и лажна швеђанка заправо била Стана Година, супруга Анте Године,помињаног у мом претходном упису.


Тако да пљувачи Краља и Отаџбине,лакше мало! Не знате са чиме су се суочавале ондашње југословенске службе нити какве су битке били да би становници Краљевине Југославије могли мирно да животаре. Свима вама који сте животе положили борећи се са белосветским хохштаплерајом предвођеним совјетским комуњарама, нека је Слава и Хвала.