12-10-2019, 12:19 PM
Прослава без српских владика у Никеји и Цариграду
Јубилеј СПЦ – осам векова српске црквене самосталности овог викенда обележиће и Цариградска патријаршија. Иако је позвана, СПЦ неће слати своје представнике на ову прославу у Никеји и Цариграду.
Одлуку је донео Свети архијерејски синод, који одржава службене контакте и сарадњу са сестринским помесним Црквама – изјавио је за Данас епископ бачки Иринеј (Буловић), члан Синода и портпарол СПЦ.
– Разлога су два – практичне тешкоће, тек је завршена вишедневна прослава у Жичи, Пећи и Београду, па цариградски позив није било могуће ни саопштити архијерејима пошто је стигао уочи наше прославе, као и начелни разлози.
Наша Црква не прославља, наиме, 800. годишњицу хиротоније Светог Саве у епископски чин, а на ту прославу нас позива Цариградска патријаршија, него прославља 800. годишњицу аутокефалности наше Цркве. Хиротонија Светог Саве је, према нашем схватању, само део укупног догађаја који прослављамо.
Ако неко од наших архијереја отпутује, то ће бити незванично, односно у своје лично име, на основу личног позива и договора – каже владика Иринеј.
Из Цариградске патријаршије најављено је да ће, у складу са одлуком Светог архијерејског синода њен поглавар патријарх цариградски Вартоломеј са групом архијереја и представницима грчке заједнице у Цариграду у суботу обићи Никеју, где је 1219. Свети Сава код тадашњег васељенског патријарха Манојла Првог Сарантина и цара Теодора Ласкариса издејствовао самосталност Српске цркве у рангу архиепископије.
Поводом 800. годишнице његовог рукоположења за првог српског архиепископа, у недељу у Саборној цркви светог Ђорђа на Фанару у Цариграду, саборну литургију требало би да служи патријарх Вартоломеј, а потом и помен патријарху Манојлу Првом. У Цариградској патријаршији кажу да желе „ваљано да обележе годишњицу која је граничник у њеним односима са СПЦ“.
Прошлонедељна централна прослава осам векова самосталности СПЦ у Жичи, на КиМ и у Београду прошла је без представника сестринских помесних православних цркава што је готово преседан у обележавању оваквих јубилеја. У врху СПЦ незванично се прича да је патријарх српски Иринеј заправо још 1. августа 2018. позвао поглаваре свих православних цркава на 800. годишњицу „рукоположења Светог Саве за првог српског архиепископа“, али је тај позив отказао у марту ове године због спора Цариграда и Москве око Украјине.
После тога са Фанара је, како се прича у црквеним изворима, стигло писмо са позивом СПЦ на прославу у Никеји почетком октобра, које наводно до поглавара СПЦ није ни стигло. Црквени извори спекулишу да је патријарх Вартоломеј крајем септембра послао нови позив патријарху Иринеју и свим српским владикама да се окупе у Никеји и Цариграду 12. и 13. октобра.
Вест о планираној прослави српског црквеног јубилеја у оквирима Цариградске патријаршије појавила се у јавности на обележавању осам векова самосталности СПЦ у Епархији западноамеричкој, где је одлуку Цариграда почетком септембра саопштио архиепископ амерички Цариградске патријаршије Елпидофор (Ламбриниадис).
Спор Москве и Цариграда око украјинског црквеног питања мучи и Грчку православну цркву. На вест да је грчки Синод ставио на дневни ред питање признавања новостворене Православне цркве Украјине, огласио се митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), шеф руске црквене дипломатије, са изјавом да ће Руска православна црква „прекинути евхаристијско општење са Грчком црквом уколико призна аутокефалност расколничкој организацији“. Поједини грчки митрополити упозоравају да „украјинско питање прети да озбиљно наруши јединство Православне цркве“.
Владика Иринеј није видео захтев за сазивање Сабора
На Данасово питање да ли може да потврди да ли је Синод примио захтев више архијереја за одржавање Светог архијерејског сабора и када ће о томе одлучивати, владика Иринеј одговара да „није био у прилици да види захтев, тако да о његовој садржини не може ништа да каже“. Група од 14 владика на централној прослави јубилеја у Жичи затражила је да се сазове Сабор због ситуације у СПЦ последњих месеци, која је кулминирала синодском одлуком о додели највишег црквеног одликовања председнику Србије Александру Вучићу. Они су између осталог, незадовољни и централном прославом и због непозивања других православних цркава.
Јубилеј СПЦ – осам векова српске црквене самосталности овог викенда обележиће и Цариградска патријаршија. Иако је позвана, СПЦ неће слати своје представнике на ову прославу у Никеји и Цариграду.
Одлуку је донео Свети архијерејски синод, који одржава службене контакте и сарадњу са сестринским помесним Црквама – изјавио је за Данас епископ бачки Иринеј (Буловић), члан Синода и портпарол СПЦ.
– Разлога су два – практичне тешкоће, тек је завршена вишедневна прослава у Жичи, Пећи и Београду, па цариградски позив није било могуће ни саопштити архијерејима пошто је стигао уочи наше прославе, као и начелни разлози.
Наша Црква не прославља, наиме, 800. годишњицу хиротоније Светог Саве у епископски чин, а на ту прославу нас позива Цариградска патријаршија, него прославља 800. годишњицу аутокефалности наше Цркве. Хиротонија Светог Саве је, према нашем схватању, само део укупног догађаја који прослављамо.
Ако неко од наших архијереја отпутује, то ће бити незванично, односно у своје лично име, на основу личног позива и договора – каже владика Иринеј.
Из Цариградске патријаршије најављено је да ће, у складу са одлуком Светог архијерејског синода њен поглавар патријарх цариградски Вартоломеј са групом архијереја и представницима грчке заједнице у Цариграду у суботу обићи Никеју, где је 1219. Свети Сава код тадашњег васељенског патријарха Манојла Првог Сарантина и цара Теодора Ласкариса издејствовао самосталност Српске цркве у рангу архиепископије.
Поводом 800. годишнице његовог рукоположења за првог српског архиепископа, у недељу у Саборној цркви светог Ђорђа на Фанару у Цариграду, саборну литургију требало би да служи патријарх Вартоломеј, а потом и помен патријарху Манојлу Првом. У Цариградској патријаршији кажу да желе „ваљано да обележе годишњицу која је граничник у њеним односима са СПЦ“.
Прошлонедељна централна прослава осам векова самосталности СПЦ у Жичи, на КиМ и у Београду прошла је без представника сестринских помесних православних цркава што је готово преседан у обележавању оваквих јубилеја. У врху СПЦ незванично се прича да је патријарх српски Иринеј заправо још 1. августа 2018. позвао поглаваре свих православних цркава на 800. годишњицу „рукоположења Светог Саве за првог српског архиепископа“, али је тај позив отказао у марту ове године због спора Цариграда и Москве око Украјине.
После тога са Фанара је, како се прича у црквеним изворима, стигло писмо са позивом СПЦ на прославу у Никеји почетком октобра, које наводно до поглавара СПЦ није ни стигло. Црквени извори спекулишу да је патријарх Вартоломеј крајем септембра послао нови позив патријарху Иринеју и свим српским владикама да се окупе у Никеји и Цариграду 12. и 13. октобра.
Вест о планираној прослави српског црквеног јубилеја у оквирима Цариградске патријаршије појавила се у јавности на обележавању осам векова самосталности СПЦ у Епархији западноамеричкој, где је одлуку Цариграда почетком септембра саопштио архиепископ амерички Цариградске патријаршије Елпидофор (Ламбриниадис).
Спор Москве и Цариграда око украјинског црквеног питања мучи и Грчку православну цркву. На вест да је грчки Синод ставио на дневни ред питање признавања новостворене Православне цркве Украјине, огласио се митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), шеф руске црквене дипломатије, са изјавом да ће Руска православна црква „прекинути евхаристијско општење са Грчком црквом уколико призна аутокефалност расколничкој организацији“. Поједини грчки митрополити упозоравају да „украјинско питање прети да озбиљно наруши јединство Православне цркве“.
Владика Иринеј није видео захтев за сазивање Сабора
На Данасово питање да ли може да потврди да ли је Синод примио захтев више архијереја за одржавање Светог архијерејског сабора и када ће о томе одлучивати, владика Иринеј одговара да „није био у прилици да види захтев, тако да о његовој садржини не може ништа да каже“. Група од 14 владика на централној прослави јубилеја у Жичи затражила је да се сазове Сабор због ситуације у СПЦ последњих месеци, која је кулминирала синодском одлуком о додели највишег црквеног одликовања председнику Србије Александру Вучићу. Они су између осталог, незадовољни и централном прославом и због непозивања других православних цркава.