[Чавез]

Књигу пише Григорије Клуни,

Из Њемачке где се народ буни.

Књигу пише ситна слова везе,

Те је Жељки из „Блица“ донесе.



Мила сејо, од „Блица“ краљицо,

Где си мени мила мезимицо?

Тури ове документе нове,

Брод тамбура почео да тоне.



Одговара Жељка мезимица,

из српскога тврдошкога „Блица“,

Па нам нови наслов брзо спреми,

О скандалу спрам Барта нам вели!



А јој куку, бруке и срамоте,

Вришти Жељка испод сваке строфе.

Ето нама јада ни по јада,

Што нам стиже из Никеје града.



У Никеју позвани су гости,

Да се с Бартом по Никеји "пости",

Да се слави осам стотин љета,

Цркве Српске и приморског света.



Ал се Барте мало забунио,

Патријара нашег ословио,

Как не прилич нити реда није,

Патријара назва га Србије.



Одузе му Барто пола света,

Дијаспору и пет континента.

Остави му државицу једну,

Па га зовну у Никеју да седну.



Одговара Патријара седи,

Што но књиге староставне следи.

Мили Барте не труди се више,

Титула се моја друкче пише.



Кад изучиш књиге староставне,

Заборавиш претензије вајне,

Јавни ми се одмах брзом поштом,

Ето мене у Никеји с гуштом.