[светосавац+]

Размишљам ... мислим да је наш највећи непријатељ, смем се усудити да кажем и већи од оног чађавог, наше височанство , наше ЈА !!!

Наравно, нисам ово ја смислио, рекли су то, пре мене, много, много ученији, достојнији и мудрији ...

Трагично је када човек умисли, јер другачије не може бити, него кад умисли, да је неко и нешто !

И у тој својој умишљености, говорим о себи, градим кулу своје уобразиље, дворац своје личности ... ја најлепши, најспособнији, несвакидашњи, заносни, опојне памети и чудесне речитости !

Сви ме воле, не могу без мене, не умеју без мене, једном речју, центар збивања: ЈА !

И, авај, шта се деси на крају .. ако Господ мили не допусти да се деси нека хаварија, па се то наше височанство ЈА, не окруни и не истопи као пахуља снега ?!

... Однесемо то наше "богатство" тамо, где и онај богаташ ВАПИ Лазару, да му пошаље кап росе, да расхлади језик свој ...

Господе распети, зарад мога ТРАГИЧНОГ ЈА, молим Твоју несебичну љубав, пошаљи кап росе Духа Твога Светога ... и угаси ту горућу беду душе моје болесне ...

Уразуми ме да схватим да сам заиста нико и ништа без Тебе !!!

... пахуља снега, морски талас, што на врелом песку испари за трен, НЕМАЈУЋИ ВРЕМЕНА ДА СЕ ВРАТИ ПУЧУНИ СВОЈОЈ ... Одлићан текст гордости Грешног Марка.