07-02-2014, 06:07 PM
Династија Карађорђевић стара је два века. Године 1804. имућни српски трговац Ђорђе Петровић, касније познат као Карађорђе, подигао је Србе у устанак против Отоманске империје, која је Балкан држала под својим јармом.
Устанак је био успешан, и Карађорђе је оформио владу у Београду. Године 1811. проглашен је за владара, а његова породица добила право наслеђа.
19. век
Године 1813. Турци су се вратили у Београд, а Карађорђе се повукао у Аустрију. Његов син, Кнез Александар I, вратио се у Србију као владар 1842. год., али је 1858. год. свргнут са престола.
Године 1903. Скупштина је одлучила да Принц Петар Карађорђевић - Карађорђев унук - ступи на престо. Са Краљем Петром I у Србији је почела ера демократије и либералног управљања земљом. Сам Краљ је већ раније био превео на српски језик есеј Џона Стјуарта Мила "О Слободи".
Иако су балкански ратови 1912. и 1913. год. резултирали територијалним ширењем Србије, бес због аустријске анексије Босне и Херцеговине тињао је у суседним земљама Србији и Црној Гори. Жеља народа за независношћу од Аустрије, довела је до атентата на аустријског Надвојводу Франца Фердинанда 1914. год. у Сарајеву, чиме је запаљена варница I Светског рата.
После Првог светског рата
Пред крај рата 1918. год. представници три јужнословенска народа прогласили су сопственом иницијативом нову Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца под круном Петра I, који је преминуо три године касније.
Краљ Александар I, који је од 1914. год. вршио дужност Принца Регента уместо болесног оца, прославио се у народу као учесник Балканских ратова и I Светског рата. Године 1922. оженио се румунском Принцезом Маријом. Имали су три сина: Престолонаследника Петра и Краљевиће Томислава и Андреја.
Нова краљевина суочила се са многим проблемима. Суседне државе желеле су делове њене ториторије, а трвења између Хрвата и Срба су расла. Године 1929. постало је јасно да Краљ нема другог избора до да наметне непосредну краљевску владавину. То је урадио преко воље, обећавши да ће у преименованој краљевини Југославији обновити демократију када се постигне национално јединство и искорени корупција државног апарата. Године 1934. Краља је у Марсеју, убио македонски терориста који је радио за рачун хрватских екстремиста, уз мађарску и италијанску подршку. У нападу је погинуо и француски министар спољних послова Луј Барту.
Син Краља Александра I, Престолонаследник Петар, имао је само 11 година када му је отац убијен, а он постао Краљ. Додељена су му три регента. Његов стриц, Принц Павле, ожењен грчком Принцезом Олгом - постао је један од регената.
Други светски рат – укидањеMонархије од стране комуниста
До 1941. год. сви југословенски суседи су пали под контролу нациста. Упркос пробританске оријентације Принца Павла, у тежњи да избегне крвопролиће, Регент је осећао обавезу да потпише пакт о ненападању са Немачком и Италијом. Убрзо након тога, 17. марта 1941. год. Принц Павле и друга два регента, као и Краљевска влада, свргнути су војним ударом, а млади Краљ Петар II проглашен је пунолетним.
Недељу дана касније Немачка, Бугарска, Мађарска и Италија напале су Југославију и војска је била принуђена да капитулира. Краљ Петар II и југословенска влада повукли су се преко Атине, Јерусалима и Каира у Лондон, где су се поридружили бројним владама у изгнанству пред нацистичком окупацијом Европе.
Југославија је раскомадана како би се удовољило захтевима Италије, Бугарске, Мађарске и Немачке, и свеже проглашене марионетске државе Хрватске. Упркос слому Југословенске војске у земљи су се оформила два супарничка покрета отпора. Први је био Краљевска војска у Отаџбини, позната и као Четнички покрет, на челу са лојалистом, генералом Драгољубом (Дражом) Михајловићем, Министром одбране владе у изгнанству. Други је био револуционарни партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз - касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански рат.
Савезници су најпре подржавали Михајловића, а онда су се преорјентисали на Тита. Године 1944., у пратњи совјетских тенковских бригада, партизани су ушли у Београд и оформили комунистичку владу.
Наредне године, у новембру, монархија је незаконито укинута, без референдума, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала тоталитарна једнопартијска држава под влашћу комунистичке партије. Краљ Петар II никада није абдицирао.
Године 1947. комунистичка власт је одузела држављанство и конфисковала имовину Краљевској Породици. Држављанство је Краљевској породици враћено 2001. године.
17. Јула 2001. године Пестолонаследник Александар II, његова супруга Принцеза Катарина и његова три сина, Принц Петар, Принц Филип и Принц Александар вратили су се у свој дом, Краљевски Двор у Београду. Краљевски Двор је био резиденција Краља Александра I и Краља Петра II. Краљевска Породица коначно се вратила кући после скоро 60 година изгнанства.
Устанак је био успешан, и Карађорђе је оформио владу у Београду. Године 1811. проглашен је за владара, а његова породица добила право наслеђа.
19. век
Године 1813. Турци су се вратили у Београд, а Карађорђе се повукао у Аустрију. Његов син, Кнез Александар I, вратио се у Србију као владар 1842. год., али је 1858. год. свргнут са престола.
Године 1903. Скупштина је одлучила да Принц Петар Карађорђевић - Карађорђев унук - ступи на престо. Са Краљем Петром I у Србији је почела ера демократије и либералног управљања земљом. Сам Краљ је већ раније био превео на српски језик есеј Џона Стјуарта Мила "О Слободи".
Иако су балкански ратови 1912. и 1913. год. резултирали територијалним ширењем Србије, бес због аустријске анексије Босне и Херцеговине тињао је у суседним земљама Србији и Црној Гори. Жеља народа за независношћу од Аустрије, довела је до атентата на аустријског Надвојводу Франца Фердинанда 1914. год. у Сарајеву, чиме је запаљена варница I Светског рата.
После Првог светског рата
Пред крај рата 1918. год. представници три јужнословенска народа прогласили су сопственом иницијативом нову Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца под круном Петра I, који је преминуо три године касније.
Краљ Александар I, који је од 1914. год. вршио дужност Принца Регента уместо болесног оца, прославио се у народу као учесник Балканских ратова и I Светског рата. Године 1922. оженио се румунском Принцезом Маријом. Имали су три сина: Престолонаследника Петра и Краљевиће Томислава и Андреја.
Нова краљевина суочила се са многим проблемима. Суседне државе желеле су делове њене ториторије, а трвења између Хрвата и Срба су расла. Године 1929. постало је јасно да Краљ нема другог избора до да наметне непосредну краљевску владавину. То је урадио преко воље, обећавши да ће у преименованој краљевини Југославији обновити демократију када се постигне национално јединство и искорени корупција државног апарата. Године 1934. Краља је у Марсеју, убио македонски терориста који је радио за рачун хрватских екстремиста, уз мађарску и италијанску подршку. У нападу је погинуо и француски министар спољних послова Луј Барту.
Син Краља Александра I, Престолонаследник Петар, имао је само 11 година када му је отац убијен, а он постао Краљ. Додељена су му три регента. Његов стриц, Принц Павле, ожењен грчком Принцезом Олгом - постао је један од регената.
Други светски рат – укидањеMонархије од стране комуниста
До 1941. год. сви југословенски суседи су пали под контролу нациста. Упркос пробританске оријентације Принца Павла, у тежњи да избегне крвопролиће, Регент је осећао обавезу да потпише пакт о ненападању са Немачком и Италијом. Убрзо након тога, 17. марта 1941. год. Принц Павле и друга два регента, као и Краљевска влада, свргнути су војним ударом, а млади Краљ Петар II проглашен је пунолетним.
Недељу дана касније Немачка, Бугарска, Мађарска и Италија напале су Југославију и војска је била принуђена да капитулира. Краљ Петар II и југословенска влада повукли су се преко Атине, Јерусалима и Каира у Лондон, где су се поридружили бројним владама у изгнанству пред нацистичком окупацијом Европе.
Југославија је раскомадана како би се удовољило захтевима Италије, Бугарске, Мађарске и Немачке, и свеже проглашене марионетске државе Хрватске. Упркос слому Југословенске војске у земљи су се оформила два супарничка покрета отпора. Први је био Краљевска војска у Отаџбини, позната и као Четнички покрет, на челу са лојалистом, генералом Драгољубом (Дражом) Михајловићем, Министром одбране владе у изгнанству. Други је био револуционарни партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз - касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански рат.
Савезници су најпре подржавали Михајловића, а онда су се преорјентисали на Тита. Године 1944., у пратњи совјетских тенковских бригада, партизани су ушли у Београд и оформили комунистичку владу.
Наредне године, у новембру, монархија је незаконито укинута, без референдума, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала тоталитарна једнопартијска држава под влашћу комунистичке партије. Краљ Петар II никада није абдицирао.
Године 1947. комунистичка власт је одузела држављанство и конфисковала имовину Краљевској Породици. Држављанство је Краљевској породици враћено 2001. године.
17. Јула 2001. године Пестолонаследник Александар II, његова супруга Принцеза Катарина и његова три сина, Принц Петар, Принц Филип и Принц Александар вратили су се у свој дом, Краљевски Двор у Београду. Краљевски Двор је био резиденција Краља Александра I и Краља Петра II. Краљевска Породица коначно се вратила кући после скоро 60 година изгнанства.