09-11-2019, 10:45 PM
Не знам да ли сте приметили ову "аферу" око сина Драгана Бјелогрлића? Наиме, часопис Еспресо или тако нешто, за који зли језици тврде да је врло близак владајуће СНС, објавио је да је син Драгана Бјелогрлића изазвао саобраћајни удес када је возећи очев аутомобил у припитом стању, оборио мотоциклисту, при том му поломивши ногу.
Уследила је конференција за новинаре, коју је сазвао Драган Бјелогрлић и на њој се појавио са једним од најскупљих београдских адвоката. После уводног излагања, укључио се новинар поменутог часописа и испало је да од десет тачака које се помињу у тексту да је само једна спорна, односно да ли је младић напустио место удеса.
Да додам да и лично знам да је дечко проблематичан што се тиче саобраћаја. Али, да оставимо то на страну. Јавност се у готово апсолутном броју ставила на страну Бјелогрлића и усвојила да је инкриминисани текст напад на филмског аутора. Иако се у тексту не помиње ниједна лаж, односно да је све истина, осим можда поменутог детаља око напуштања места удеса. А изгледа да је и то тачно.
О чему се овде заправо ради?
Ради се о репризи случаја Добрице Ћосића. Некада омиљени писац комунистичке номинклатуре, сапутник црвеног цара, наједанпут је постао дисонантни глас тог система. Прогањан је много. Књиге су му се све више штампале и улазиле у квоте обавезног откупа. Апанаже су биле све веће, а као казна над казнама стигла је и вила на Дедињу.
Како је то дискриминисан Драган Бјелогрлић? Тако што одлучује ко ће добити средства филмског фонда Србије, а при том и сам са својим пројектима учествује на тим конкурсима. Или тако што РТС мора да му буде копродуцент када он то захтева. Или можда зато што свом копродуценту не дозвољава емитовање, јер је продао пројекат другој телевизији.
Или зато што му свако мало телевизије са националном фреквенцијом репризирају његове старе пројекте и за то дебело плаћају.
Биће да се ради о нечем другом. Свака опозиција мора остати у истом културолошком концепту. Ако је владар Тито, онда опозиција мора бити скојевац. Ако је на власти титоиста, онда опозиција мора бити скојевиста, да не кажем скоројевић, какав је овај Бјелогрлић.
Уследила је конференција за новинаре, коју је сазвао Драган Бјелогрлић и на њој се појавио са једним од најскупљих београдских адвоката. После уводног излагања, укључио се новинар поменутог часописа и испало је да од десет тачака које се помињу у тексту да је само једна спорна, односно да ли је младић напустио место удеса.
Да додам да и лично знам да је дечко проблематичан што се тиче саобраћаја. Али, да оставимо то на страну. Јавност се у готово апсолутном броју ставила на страну Бјелогрлића и усвојила да је инкриминисани текст напад на филмског аутора. Иако се у тексту не помиње ниједна лаж, односно да је све истина, осим можда поменутог детаља око напуштања места удеса. А изгледа да је и то тачно.
О чему се овде заправо ради?
Ради се о репризи случаја Добрице Ћосића. Некада омиљени писац комунистичке номинклатуре, сапутник црвеног цара, наједанпут је постао дисонантни глас тог система. Прогањан је много. Књиге су му се све више штампале и улазиле у квоте обавезног откупа. Апанаже су биле све веће, а као казна над казнама стигла је и вила на Дедињу.
Како је то дискриминисан Драган Бјелогрлић? Тако што одлучује ко ће добити средства филмског фонда Србије, а при том и сам са својим пројектима учествује на тим конкурсима. Или тако што РТС мора да му буде копродуцент када он то захтева. Или можда зато што свом копродуценту не дозвољава емитовање, јер је продао пројекат другој телевизији.
Или зато што му свако мало телевизије са националном фреквенцијом репризирају његове старе пројекте и за то дебело плаћају.
Биће да се ради о нечем другом. Свака опозиција мора остати у истом културолошком концепту. Ако је владар Тито, онда опозиција мора бити скојевац. Ако је на власти титоиста, онда опозиција мора бити скојевиста, да не кажем скоројевић, какав је овај Бјелогрлић.