[Felix]

Иван Ивановић:

Поставља се питање зашто браним Милослава Самарџића, кад нисам сто посто убеђен у његову верзију? Не браним Самарџића него његово право да трага за истином. Против сам државе која преко својих институција ускраћује право човека да сумња. Из сумње је настала светска књижевност! Бранећи Самарџића, браним у ствари себе! Мој проблем је настао кад сам посумњао у комунистичку догму да је њихова каста народни усрећитељ. Целокупним својим делом супротставио сам се комунистичкој лажи, зато су ми комунисти приредили инквизицију. Милослава Самарџића видим као још једног јеретика кога би да спали неокомунистичка држава, уз помоћ учених судија Института за савремену историју. Прича о канону и јерези је вечна.
На крају, ако Николић-Димитријевић-Остојић непобитно докажу веродостојност Удбиних докумената, онда ће Милослав Самарџић отићи у литературу, а његове две књиге постаће романи, значајнији од постмодернистичких творевина. Ја ћу бити само његов дрвени адвокат. Ако то не ураде, ако остану укопани у бусији комунистичке догме, онда ће довести у питање своју антикомунистичку историографију. А ја ћу постати судија њихове историје!

Одличан завршетак текста!