01-12-2019, 08:41 PM
.
Стравично страдање Јереја Војислава Стојиловића, пароха средњевског
Свештеник Војислав Стојиловић, парох у селу Средњеву у долини Пека, страдао је 16. септембра 1941. године у селу Раброво.
Комунисти су тога дана упали у село, оскрнавили цркву, запалили општину, а потом су ухватили и везали оца Војислава. Желели су да га пред народом означе и жигошу као народног непријатеља. Комунисти су у својој демонској ревности за ауто привезали везаног оца Војислава и одвели су га у село Раброво како би му тамо "судили".
Село Раброво је од Средњева удаљено око девет километара. Везани отац Војислав је ту раздаљину требало да претрчи брзином кретања аута (око тридесет и пет километара на сат).
Вучен је по блату, сав крвав и модар, изранављен, тешко изубијан и бесвестан.
У Раброво је довучен ни човек ни леш те је личио на некакву прљаву и крваву масу у облику кладе. Комунисти су га тада с муком освестили како би га приказали пред својим судом који је имао да испитује "злодела" овог србског свештеника.
Отац Војислав није имао никакву кривицу, осим што је као служитељ олтара Божијега проповедао Свето Јеванђеље и истину спасоносног пута Православља. Овај верни слуга и мученик Христов је, у ствари, био осуђен на смрт још пре заседања комунистичког "суда". У Раброву су требали да изврше смртну казну.
Извршиоци мучења и егзекутори оца Војислава су била два младића, студента, који су се на Универзитету задојили мрачном и крвавом идеологијом.
На почетку су му тестером секли прсте, а потом руке до лаката. Измучени свештеник је падао у несвест, а да би га из несвести враћали, ножем су му секли лице одсецајући му браду и образе, а потом и дебело месо. Затим су га, обезнањеног и крвавог, с муком усправили, водом повратили свести, па потом преломили на пола уз радосне усклике и узвике осталих безбожника који су посматрали извршење казне. Ломљење је извршено на тај начин што су га, живог и освешћеног, савијали напред док му се глава, теменом напред, није саставила са ногама.
Тада су , по налогу једног лекара и једне сеоске учитељице, који су давали инструкције за мучење, тело овог Свештеномученика бацили на ледину покрај млина у Раброву где је, растрзано и изуједано од изгладнелих сеоских паса, лежало три дана.
Стравично страдање Јереја Војислава Стојиловића, пароха средњевског
Свештеник Војислав Стојиловић, парох у селу Средњеву у долини Пека, страдао је 16. септембра 1941. године у селу Раброво.
Комунисти су тога дана упали у село, оскрнавили цркву, запалили општину, а потом су ухватили и везали оца Војислава. Желели су да га пред народом означе и жигошу као народног непријатеља. Комунисти су у својој демонској ревности за ауто привезали везаног оца Војислава и одвели су га у село Раброво како би му тамо "судили".
Село Раброво је од Средњева удаљено око девет километара. Везани отац Војислав је ту раздаљину требало да претрчи брзином кретања аута (око тридесет и пет километара на сат).
Вучен је по блату, сав крвав и модар, изранављен, тешко изубијан и бесвестан.
У Раброво је довучен ни човек ни леш те је личио на некакву прљаву и крваву масу у облику кладе. Комунисти су га тада с муком освестили како би га приказали пред својим судом који је имао да испитује "злодела" овог србског свештеника.
Отац Војислав није имао никакву кривицу, осим што је као служитељ олтара Божијега проповедао Свето Јеванђеље и истину спасоносног пута Православља. Овај верни слуга и мученик Христов је, у ствари, био осуђен на смрт још пре заседања комунистичког "суда". У Раброву су требали да изврше смртну казну.
Извршиоци мучења и егзекутори оца Војислава су била два младића, студента, који су се на Универзитету задојили мрачном и крвавом идеологијом.
На почетку су му тестером секли прсте, а потом руке до лаката. Измучени свештеник је падао у несвест, а да би га из несвести враћали, ножем су му секли лице одсецајући му браду и образе, а потом и дебело месо. Затим су га, обезнањеног и крвавог, с муком усправили, водом повратили свести, па потом преломили на пола уз радосне усклике и узвике осталих безбожника који су посматрали извршење казне. Ломљење је извршено на тај начин што су га, живог и освешћеног, савијали напред док му се глава, теменом напред, није саставила са ногама.
Тада су , по налогу једног лекара и једне сеоске учитељице, који су давали инструкције за мучење, тело овог Свештеномученика бацили на ледину покрај млина у Раброву где је, растрзано и изуједано од изгладнелих сеоских паса, лежало три дана.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М