[Милослав Самарџић]

Калафатовић је за ту дужност одредио бившег министра иностраних послова Александара Цинцар-Марковића и дивизијског генерала Радивоја Јанковић да преговарају са силама Осовине. Силе Осовине су то одбиле и захтевале су да Краљевине Југославија потпише безусловну капитулацију. Капитулација је потписана у Београду 17. априла. Са строго правне тачке гледишта, капитулација југословенске војске је била нелегитимна, пошто је Калафатовић од Симовића добио овлашћење да само преговара о примирју и он као ратни заробљеник није имао право да иступа у име југословенске државе или војске.[3]

Цитат са Викепедије, извор: Јозо Томашевић.
Пошто "научници" сматрају ово објективним радом и највише цитирају ово дело, да ли то значи да сами оспоравају и тезу о капитулацији КЈ?

Не оспоравају... Јозу цитирају селективно.