[Ђорђе Ивковић]

Мање зло је преко милион побијених Срба? О чему ти причаш?

Немам ја шта да "причам", ту су чињенице и здрава памет, ко је има.
1. Веровати да ће Хитлер, који је без пардона погазио пактове са В.Британијом и СССР, поштовати уговор са Србима је лудост.
2. Свако разуман је могао претпоставити да ће Хитлер пре или касније изгубити рат. Са таквом перспективом стављати се на страну нациста - што је иначе дубоко противно српској традицији (бар оних Срба којима под аустроугарима није усађена робовска свест) - би било погибељно.
3. Очекивати да ће после рата "западни савезници" (да је пакт остао на снази) имати милости према Србима као према Хрватима (које Ватикан штити) је лудост.
4. Усташе, хортијевци, балисти, Бугари су постојали па су постојали. Мислити да се Усташе не би стрвили на Србе без обзира на околности је лудост.
5. Непобитна је чињеница да су Срби пострадали (како смо доживели, негде и до потпуног истребљења) тамо где су превагу однели комунисти. Да није било комуниста који су само по себи ослабили српску одбрамбену моћ, а уз то су најчешће деловали у синергији са окупаторима, или са циљем да Срби што више страдају, страдање би сигурно било вишеструко мање, а жртве међу нашим непријатељима много веће.
6. У новој подели Европе, српска позиција без комуниста би била далеко боља. Можда би дошло и ди инвазије на Балкан већ 1943.

То је логика којом се у марту 1941 водио сваки нормалан Србин. Прича о енглеској пропаганди и парам су трице и кучина. Комунистичка пропаганда. Нико не може да подигне побуну народа за 2-3 дана. Такође, могли су Енглези подмитити неколико политичара, али цео народ, акламативно, никако. Поготово што су Срби добро упознали Енглезе у Првом рату. Народ у Србији се повео за здравом памећу и сопственим слободарским традицијама. Међутим, да ће се комунисти тако запатити у западним српским крајевима нико нормалан није тада могао у то доба рачунати.