13-12-2019, 10:20 PM
Да објасни овај чика мало овај случај.
Дакле, то је период када Раковић и остали команданти интезивирају "грађанску непослушност", а Немци понекад излазе из града ради реквизиције или потраге за Раковићем и његовим војницима.
То је историјски оквир.
Али сам догађај је имао своју специфичност. Ћерка Станојла Плазине, Милица Плазинић побегла је са једним младићем Радојком Миловановићем из Трбушана. Пошто је Станојле предосећао да ће га ухапсити Немци, он је ујесен 42 решио да уда ћерку. То је урадио у договору са њом и верио је са једним младићем Вујовићем из Белог Камена у Драгачеву. Међутим, после његовог хапшења које се догодило 21. новембра 1942. године на Аранђеловдан, она је, као што сам написао, побегла за младићем у којег се била загледала. То оцу није смела раније да призна због патријархалног васпитања.
То је ове Вујовиће довело до лудила и они су случај пријавили недићевцима у Гучи, ови пренели у Чачак, а они рекли Немцима. Немци су знали да је то четничка кућа и дигли су цео батаљон. Упали су директно на свадбу. Убили су домаћина Јеврема Миловановића, оца младожење, и још неке, а младожењу и још неке похапсили и одвели. Низ лица је тешко претучено, између осталих и Милица која је умрла од последица тог батињања. Њен несуђени супруг Радојко је стрељан у Јајинцима, 7. маја 1943. године.
По повратку из Трбушана, Немци су извршили пренетачину по Љубићу и Кулиновцима, док су се враћали у касарну.
Све су то данас делови самог града Чачка и из њих се види сам центар Чачка, у коме у државним установама раде овај господин и његова госпођа. Али, наравно, они за све ове године нису подигли своје цењене задњице да сазнају нешто. А кад читају документа, не читају четничку литературу, па ни изворе, осим ако су им испред носа.
Зато им је историја коју пишу на том њиховом Фејсбук профилу таква-каква јесте, дакле неокомунистичка.
Дакле, то је период када Раковић и остали команданти интезивирају "грађанску непослушност", а Немци понекад излазе из града ради реквизиције или потраге за Раковићем и његовим војницима.
То је историјски оквир.
Али сам догађај је имао своју специфичност. Ћерка Станојла Плазине, Милица Плазинић побегла је са једним младићем Радојком Миловановићем из Трбушана. Пошто је Станојле предосећао да ће га ухапсити Немци, он је ујесен 42 решио да уда ћерку. То је урадио у договору са њом и верио је са једним младићем Вујовићем из Белог Камена у Драгачеву. Међутим, после његовог хапшења које се догодило 21. новембра 1942. године на Аранђеловдан, она је, као што сам написао, побегла за младићем у којег се била загледала. То оцу није смела раније да призна због патријархалног васпитања.
То је ове Вујовиће довело до лудила и они су случај пријавили недићевцима у Гучи, ови пренели у Чачак, а они рекли Немцима. Немци су знали да је то четничка кућа и дигли су цео батаљон. Упали су директно на свадбу. Убили су домаћина Јеврема Миловановића, оца младожење, и још неке, а младожењу и још неке похапсили и одвели. Низ лица је тешко претучено, између осталих и Милица која је умрла од последица тог батињања. Њен несуђени супруг Радојко је стрељан у Јајинцима, 7. маја 1943. године.
По повратку из Трбушана, Немци су извршили пренетачину по Љубићу и Кулиновцима, док су се враћали у касарну.
Све су то данас делови самог града Чачка и из њих се види сам центар Чачка, у коме у државним установама раде овај господин и његова госпођа. Али, наравно, они за све ове године нису подигли своје цењене задњице да сазнају нешто. А кад читају документа, не читају четничку литературу, па ни изворе, осим ако су им испред носа.
Зато им је историја коју пишу на том њиховом Фејсбук профилу таква-каква јесте, дакле неокомунистичка.