[Бенито]

Чињеница јесте, баш на основу овог што наводи Бенито, да се Ђуришић одрекао свог команданта. Не знам како би се то рачунало да су на крају победили наши.

Самозвани четнички војвода Божидар Ћосовић се три пута одрицао свог команданта и три пута му се враћао. На крају је дезертирао као припадник ЈВУО, постао задњи пут "дивљи", па је био ликвидиран. Исти је то случај и са Машаном Ђуровићем. Дакле, око варљивих команданата (час Пећанац, час Недић, час Михаиловић), овако се ствар може посматрати. Ђуришић је друга прича.

Јесте другачија прича од њих, то је несумњиво.
Врло компликована ситуација, нема спора. Мој једини коментар је био да се не може рећи да није било и његове кривице за крајњу судбину његових официра и војника, њихових породица и њега самог. То је једна изузетно тужна и тешка прича, која и данас има несагледиве последице. Ако ни због чега другог онда због те тужне и тешке судбине Ђуришића и његове војске морамо имати искрену симпатију и саосећање са њима.