[херцеговац]

Легалитет и легитимитет Династији Карађорђевић је дао онај ко једино и може - Народна Скупштина. 15. јуна 1903. године, а Њ.В. Краљ Петар Први Карађорђевић је током полагања Заклетве изјавио:

Желим да будем прави уставни Краљ Србије!!!

Враћен је на снагу либерално-демократски Устав из 1888., писан по узору на белгијски, по којем је Србија постала уставна монархија (Краљ Александар Обреновић био га је суспендовао 1894.).

Ја те упитах прије неколико уписа о тој скупштини, али ти не рече КОЈА скупштина и КО ЈЕ изабрао ту скупштину?
Дечко, немаш појма о историји! На страну то што су завјереници још док је краљ Александар био жив прокламовали Петра за краља, у јутро 29. маја.

Важећи састав скупштине је распуштен од стране црнорукаца, јер није желио да им послужи у озакоњењу државног удара.

Они су онда довели људе за које нико није гласао. то је била стокупљевина свега и свачега само не људи који су добили мандат на изборима. Било је ту и људи који су бирани у предходним скупштинама, а све их је одликовала једна ствар - блискост Карађорђевићима.

Зато онај који ти је то рекао те жастоко преварио или бар довео у заблуду, јер ти је пређутао оно најбитније у свему! Важећи сазив скупштине је распуштен, да би се без избора скупила лажна скупштина за избор Карађорђевића састављена од свега и свачега из предходних сазива.

Извори су у дијелима:
1. Историја српског парламентаризма,
2. Црна Рука,
3. Завереници и Црна Рука,
4. Краљ Петар Карађорђевић
5. Развој српске локалне самоуправе

---

А он је рекао да жели да буде уставни краљ зато што то није био, јер о чему ће курва него о ПОШТЕЊУ - војник о скраћењу.

Једини Карађорђевић који је имао легитимитет је Александар Карађорђевић, кнез Србије у периоду од 1842. до 1858. Он је имао легитимитет, али га је изгубио и због тога абдицирао.

Он је једини Карађорђевић ослобођене Србије који је имао легитимитет.

1. краља Петра не бира Велика Народна Скупштина која је једина по закону краљевине имала право да бира краља,

2. краља Петра није бирала ни обична Народна Скупштина, тј. важећи сазив, већ она распуштена те је доведен на престо илегалним путем од стране илегалне скупштине.

Те због тога никада краљ Петар није могао да се потпише - Милошћу Божијом, него једино Милошћу завјереника - нити по вољи народа него једино по вољи завјереника!

Краљ Петар ни једног јединог тренутка, од његовог повратка у Србију, није представљао парламентарног и уставног владара!