[Бранке]

Да ли је тачно да је већина народа у Краљевини била неписмена?

И јесте и није,по првом попису из 1921. је било 48,5% писмених(и то због високог процента у деловима бивше АУ,у Србији је 1911. по попису било свега 22 посто писмених,и тек трећина школске деце која похађају обавезну основну школу),тако да је до 1941. сигурно тај број био надмашен . . .

Хвала, а да ли се зна који делови становништва нису могли да гласају?

Shodno promenama državne organizacije u upotrebi su bila dva izborna zakona. Na prva četiri izbora u upotrebi je bio Izborni zakon iz 1920. dok je na kasnijim izborima u upotrebi bio Izborni zakon iz 1931. Iako su se po ustavu izbori trebali biti svake četiri godine u stvarnosti to nije bilo ostvarivo (samo u osmogodišnjem periodu Vidovdanskog ustava bilo je triput parlamentarnih izbora i 24 promene vlada). Biračko pravo su imali svi muškarci koji su u trenutku sastavljanja biračkih spiskova navršili 21 godinu i bili državljani Kraljevine SHS (odnosno Kraljevine Jugoslavije).

Izborni zakoni od 1918. do 1938. godine proklamovali su u načelu opšte pravo glasa, ali ga nikada prakticno nisu uveli. Zene nisu mogle da glasaju, to pravo su ostvarile tek od 1945. godine.
Izborno pravo u predratnoj Jugoslaviji bilo je uskraćeno i izvesnim profesijama, recimo vojnicima i aktivnim oficirima i podoficirima, što je navođeno kao garancija da se vojska neće mešati u politički život. Zakon o izborima je izborno pravo ograničio i pripadnicima pojedinih nacionalnih manjina koji su po međunarodnom ugovoru o zaštiti manjina imali pravo na državljanstvo svoje matične zemlje. To su bili Nemci, Mađari, Rumuni, Italijani i Jevreji. Ostale manjinske grupe imale su izborno pravo – Česi, Slovaci, Poljaci, Rusini, Bugari, Albanci i Turci. Ovaj stav je pravdan time da ne mogu odlučivati "građani na otkaz, koji će kasnije postati državljani druge zemlje".