06-01-2020, 12:50 AM
Коњица, артиљерија и ваздухопловство
Коњичке дивизије нису се регрутовале на територијалном принципу као пешадијске, већ на националном нивоу. Постојала је Коњичка дивизија, која је у свом саставу имала две бригаде. Бригаду су чинила 2 пука, а сваки коњички пук је имао по 4 ескадрона и једно митаљеско одељење (4 митраљеза). Коњички пукови су били:
-Први коњички пук „Милош Обилић“
-Други коњички пук „Цар Душан“
-Трећи коњички пук (до 1903. године „Краљ Александар I“)
-Четврти коњички пук „Велики кнез Константин Константинович“
Поред тога у саставу Коњичке дивизије налазио се и дивизион коњичке артиљерије (две батерије са по 4 топа). Први и трећи коњички пук чинили ду прву коњичку бригаду, а други и четврти пук другу коњичку бригаду. Наравно Коњичка дивизија је имала своје инжињеријске јединице: пионирско и телеграфско одељење и колонску муницијску комору.
Артиљеријске јединице, мимо оних које су се налазиле у саставу пешадијских дивизија, чиниле су брдски артиљеријски пук сачињен од девет брдских батерија (укупно 36 оруђа), петнаест хаубичких батерија (калибра 120 до 150 mm) и једна мерзерска батерије (150 mm). Артиљеријски пукови распоређени у састав дивизија имали су укупно 550 лаких артиљеријских оруђа.
Ваздухопловство (армијски ваздухопловни корпус) је у српској војсци формирано 1912. године у саставу инжињеријских јединица. На почетку рата располагало је са три авиона – аеропланска ескадрила и једном балонском четом, од које је било оспособљено једно одељење. Од укупно три пилота, двојица су била оспособљена за извршење ратних задатака, а трећи је био командир балонске чете. Већ 1915. године из Француске је Србији у помоћ стигла једна ескадрила од 8 авиона и 99 људи којом је командовао мајор Роже Витре.
![[Слика: DnINEQfX0AEHDeA.jpg]](https://pbs.twimg.com/media/DnINEQfX0AEHDeA.jpg)
Коњичке дивизије нису се регрутовале на територијалном принципу као пешадијске, већ на националном нивоу. Постојала је Коњичка дивизија, која је у свом саставу имала две бригаде. Бригаду су чинила 2 пука, а сваки коњички пук је имао по 4 ескадрона и једно митаљеско одељење (4 митраљеза). Коњички пукови су били:
-Први коњички пук „Милош Обилић“
-Други коњички пук „Цар Душан“
-Трећи коњички пук (до 1903. године „Краљ Александар I“)
-Четврти коњички пук „Велики кнез Константин Константинович“
Поред тога у саставу Коњичке дивизије налазио се и дивизион коњичке артиљерије (две батерије са по 4 топа). Први и трећи коњички пук чинили ду прву коњичку бригаду, а други и четврти пук другу коњичку бригаду. Наравно Коњичка дивизија је имала своје инжињеријске јединице: пионирско и телеграфско одељење и колонску муницијску комору.
Артиљеријске јединице, мимо оних које су се налазиле у саставу пешадијских дивизија, чиниле су брдски артиљеријски пук сачињен од девет брдских батерија (укупно 36 оруђа), петнаест хаубичких батерија (калибра 120 до 150 mm) и једна мерзерска батерије (150 mm). Артиљеријски пукови распоређени у састав дивизија имали су укупно 550 лаких артиљеријских оруђа.
Ваздухопловство (армијски ваздухопловни корпус) је у српској војсци формирано 1912. године у саставу инжињеријских јединица. На почетку рата располагало је са три авиона – аеропланска ескадрила и једном балонском четом, од које је било оспособљено једно одељење. Од укупно три пилота, двојица су била оспособљена за извршење ратних задатака, а трећи је био командир балонске чете. Већ 1915. године из Француске је Србији у помоћ стигла једна ескадрила од 8 авиона и 99 људи којом је командовао мајор Роже Витре.