09-02-2014, 08:15 PM
Добар пример антидржавног и антисрпског рада комуниста, по принципу ''што горе, то боље'', уз забринутост за права Хрвата и клицање ''братском хрватском народу''. Просто је комично колико се користе одбрамбени механизми негације и пројекције:
БР. 23, ПИСМО ДРАГИШЕ МИШОВИЋА БИРАЧИМА И РЕЗОЛУЦИЈА
ЊЕГОВИХ ПРИСТАЛИЦА ДА ГЛАСАЈУ ЗА УДРУЖЕНУ ОПОЗИЦИЈУ, 27.
НОВЕМБАР 1938.
Писмо Друга Драгише Мишовића присталицама његове кандидатске листе за посланичке изборе 11. децембра 1938. године.
Другови!
Како су наступили нови моменти, како се ситуација за нас променила, тосмо принуђени да брзо заузмемо ново држање, како не би било штете за општу ствар, која је у питању.
Наша је листа одбијена. Сад није моменат да тражимо кривце. Они ће се сами показати. Ко није поуздан савезник у нашој општој народној борби за ослобођење од диктатуре и полуфашистичког смрада, тај ће открити своје лажно демократско лице.
Народ и историја ће их жигосати и дати за право онима, који су били и остали прави, несебични борци за добро радног народа и спас своје отаџбине.
Највећа одговорност лежи, у данашњој борби против најцрње реакције, на нама, на савезу радника сељака и свих поштених људи који су свесни тежине, озбиљности и важности садашњих избора. Наша група, свесна спољње фашистичке опасности која прети нашој, кврљу и гробовима милиона наше браће и другова,
створеној отаџбини, иде напред. Ми нисмо партизани себични и тесногруди. Ми нетражимо неки ћелепир за себе, за своју групу а на штету других савезничких група или на штету целог нашег народа. Не! Ми то нећемо! Пре свега и нада свим у нашем програму су поштење, правда, искреност и несебичност. Све за народ и
ништа противу народа. Кога је страх од тога, тај може сада и само још сада да нам наноси штете и да нас омета. Али ми знамо свој пут, пут опште народне борбе за слободу, правду и независност нашу. И тим путем хоћемо, треба и морамо, све чвршће, у првим редовима напред.
Пошто влада др. Милана Стојадиновића преставља стуб реакције и највећу препреку у данашњем моменту за остварење наше слободе и ослобођење од ропства, мрака и фашистичког блата у које упадамо, то смо ми т.ј. наша група, дужни да сваког дана све снажније иступамо против ње.
Слобода, демократија, народни споразум, то је оно за шта се боримо. Човек и покрет у које ми имамо поверење да ће ту борбу часно и поштено водити јесте носилац земаљске листе др. Мачек и покрет блока народног споразума, на чијем је он челу. Пошто другог и бољег начина за сада немамо, нити тренутно можемо
имати, то нам је дужност са др. Мачеком и осталим правим и искреним борцима за слободу и демократију, остати истрајно, чврсто и доследно. У удруженој опозицији постоје милиони наше браће и другова, честитих бораца и поборника демократије.
Ако у вођству “горе” или “доле” има по неки сумњиви, себичан и лажан “вођ” и “борац”, то није разлог да се ми смемо зауставити. На против! Баш то је доказ да морамо још боље кајише притегнути, да би још снажније наставили борбу у којој смо свом снагом и до сада учествовали, и 11. децембра гласати за земаљску листу др. Мачека.
Зашто?-Питаћете!
Баш зато да би се тих “тутора” и “цензора”, поред осталих невоља
ослободили. Да би једног дана и и ми могли као људи, са поносом живети, бирати, критиковати и под народну контролу све ставити.
Сад вам је јасно!
За сада вође и вођства контролишу народ. Народ иде својој победи после које ће све па и вођства сам бирати и контролисати.
Зато сви у борбу! Победа је на нашој страни!
Живела слобода!
Живела демократска слободна и независна Југославија народног споразума!
Живео савез радника, сељака и поштених људи!
25. новембра 1938. год. у Београду Др. Драгиша Мишовић с.р,
На радничко-сељачком збору одржаном 27. новембра 1938. године у Чачку у хотел “Касини” решено је да се вођству блока народног споразума и јавности упути следећа
Резолуција:
Избори од 11. децембра расписани су у веома тешкој унутрашњој и
међународној систуацији. Унутар земље беспослица и сиромаштво са једне стране, безакоње, корупција, безобзирно богаћење и насиље са друге стране. Радни народ лишен свих права и средстава да стане на пут овоме злу из дана у дан постаје све незадовољнији. Поред овога Хрватски народ и остали народи наше земље погођени
у најосновнијим националним осећајима, суровим гажењем њихових националних права и вређањем њихових осећаја, траже да им се у овој држави обезбеди живот достојан слободних народа. Овакво унутрашње стање постаје утолико опасније што доводи у питање опстанак државе, јер после предаје Чехословачке Хитлеру
долази на ред наша држава. Данас је свакоме јасно да је то питање дана.
Радничка класа Чачка заједно са сељацима и осталим сиромашним
слојевима, схватила је значај децембарских избора. Схватила је да од децембарских избора зависи којим ће путем кренути државна политика, да ли ће поћи опасним путем који води данашња Ј.Р.З. влада, путем још веће пљачке и насиља, путем пооштрене диктатуре, путем фашизирања и предаје државе на милост и немилост заклетим непријатељима наших народа Хитлера и Мусолинија, или пак, путем унутрашњег сређивања, слободе и демократије, братског споразума са Хрватима и осталим народима, путем јачања и спремања за одбрану државне независности и
националне слободе.
Радничка класа у заједници са сељацима и осталим сиромашним слојевима радног народа, ушла је у изборну борбу у савезу са осталим грађанским демократским странкама. У ту борбу није ушла да добије политичке мандате, већ зато што је сматрала да је дошао одсудни час да се извојују хлеб, мир, и слобода за све оне који поштено раде, за нову слободну и срећну Југославију, засновану
на братском споразуму слободних народа. Радничка класа заједно са сељаштвом и осталим сиромашним слојевима, пошто најактивније у народној ослободилачкој борби учествује сматрала је да има право - право за које је веровала да јој га нико поштен неможе оспорити - да у изборној борби кандидује и своје претставнике за
народне посланике. Хтела је да се у будућој Народној скупштини чује и њен глас и оно зашто се она бори.
С обзиром на све ово радничка класа среза Трнавског са сељацима и осталим сиромашним слојевима, на кандидационој конференцији одржаној 30 октобра на овом истом месту, кандидовала је друга Драгишу Мишовића на земаљској листи др. Мачека. Данима се са задовољством и одушевљењем хрлило у изборну борбу са
чврстом вером у победу народа над својим непријатељем Ј.Р.З. владом.
Међутим десило се оно чему се нико поштен није могао надати. Нашло се у вођству У.О. елемената који су спречили да се кандидација др. Мишовића прими на земаљску листу др. Мачека, јер да би то, тобож, било од штете за општу народну борбу противу режима. Колико је ово оправдано и колико су по општу борбу штетни они који су у њој најдоследније и најпожртвованије учествовали и водили је, подносећи при том беспримерне жртве, нека сваки поштен човек оцени. Ово одбијање није само лично погодило друга Мишовића већ и све оне које је он претстављао. Радни народ среза Трнавског то схвата као покушај његовог
отстрањивања из велике ослободилачке борбе наших народа и он ће умети достојно одговори онима који су одговорни за овакав поступак. Наглашавамо да то није дело читаве У.О. већ појединаца из вођства У.О. Одајемо признање претставнику др. Мачека и хрватског народа у Радном одбору У.О: који се искрено залагао да се и радном народу Србије да право да слободно кандидује оне претставнике које сам жели, па и радном народу среза трнавског да кандидује друга Мишовића.
Али ово ни за час није могло поколебати радничку класу, сељаке и остале сиромашне слојеве среза трнавског у њиховој решености да и даље учествују на челу снажног народног ослободичког покрета, јер радни народ зна да је главни народни непријатељ влада Ј.Р.З. и да је главни задатак дана за радни народ и све остале демократске и родољубиве покрете обарање те противнародне и издајничке
владе. У.О. не сачињавају само они из вођства, који су спречили кандидацију др. Мишовића већ огромне масе радника, сељака, сиромашних занатлија, трговаца и интелектуалаца, који желе само једно: да уједињени и непобедиви фронт слободе однесе победу над најопаснијим народним непријатељем Ј.Р.З. владом, и донесе
слободу, хлеб, мир, срећу и равноправност свих братских народа наше државе, на основи народног споразума и на тај начин створи срећу, демократску и снажну заједничку државу, која ће моћи да сачува националну независност и народну слободу, које су данас толико угрожене од Ј.Р.З. владе и њених савезника Хитлера
и Мусолинија.
Због тога је дужност сваког припадника покрета радничке класе, сељака и осталих сиромашних слојева, да и даље, и то са још већим полетом учествује у изборној борби и на децембарским изборима заједно са припадницима осталих демокрастких странака у срезу трнавском гласа за листу др. Мачека, око које се скупља читав радни, демократски и родољубиви народ целе земље.
За остварење народног споразума, за мир, хлеб, слободу и демократију, за срећну, слободну, и демократску Југославију, независну и снажну, напред ка победи!
Живео савез радника, сељака и свих сиромашних и обесправљених!
Живео братски Хрватски народ!
Живео народни споразум!
Саопштење радницима и сељацима, присталицама листе радничко- социјалистичких групација, кандидата ДР. Драгише Мишовића из Чачка, и његовог заменика Милутина Стојића, земљ. из Бањице
Акциони одбор на конференцији од 27. новембра 1938. год. саопштио да ће дати даље директиве о држању на дан 11. децембра. Овим путем се саопштава да је акциони одбор одлучио, да се бирачима остави слободно опредељивање за ма коју
опозициону листу у нашем срезу.
Акциони одбор апелује на бираче:
Да ни један не изостане са биралишта, јер би то био злочин према
демократији и слободама!
Да сваки настане на томе, да и његови познаници и пријатељи не дају свој глас за Ј.Р.З. јер је она непријатељ демократије и слободе и непријатељ сељака и радника.
Напред до победе!
АКЦИОНИ ОДБОР
(НМЧ, Збирка микрофилмова, K-2-618)
Нови лик је Ратко Митровић, комуниста и будући партизански комесар, а видимо како је Драгољуб Јовановић и у ово време (као и 1945) са ђаволом тикве садио:
БР. 28, ИЗВЕШТАЈ СРЕСКОГ НАЧЕЛСТВА О ДЕМОНСТРАЦИЈАМА У
ЧАЧКУ 9. ДЕЦЕМБРА 1938.
НАЧЕЛСТВО
СРЕЗА ТРНАВСКОГ
ЧАЧАК
Примљено 10. децембра 1938. год.
Пов. Бр. 1561
Предмет: Демонстрације присталица
У.О.-крајњих левичара у Чачку
9. овог месеца.
Краљевској банској управи
Управно одељење - II -
Сарајево
У вези телефонског извештаја од 9. овог месеца под бр: 23589, част ми је поднети следећи извештај:
На дан 9. овог месеца за 17. часова у хотелу “Крен” у Чачку био је заказан збор Ј.Р.З. - присталица посланичког кандидата Светолика Станковића. На овај збор дошло је око 1000. људи, већином сељака из разних општина среза трнавског.
Како је збор био заказан у биоскопској сали хотела “Крен”, то је исти око 17,30 часова отворен и отпочео свој редован рад. На збору је за време рада владао ред и мир.
У исто време, односно за време трајања збора око 18. часова скупила се једна група опозиционара, предвођена од крајњих левичара, у којој је било око 250. лица и отпочела да демонстрира против Ј.Р.З. пред самим хотелом “Крен” намеравајући да уђе у хотел “Крен” да тамо изазове пометњу, неред и тучу.
Како су органи полиције већ били на лицу места и видели отворене намере демонстраната који су предводили познати комунисти и присталице Др. Драгољуба Јовановића, који су масу били харангирали, раздражили и у великој мери наоштрили, спречили су
улазак у хотел “Крен” позивали их да се разиђу. Међутим демонсранти нису хтели одазвати се позиву власти да се разиђу и да престану са демонстрирањем пред хотелом “Крен”, већ су чак почели каменицама гађати у прозоре хотела “Крен”, тако да су разбили неколико прозора.
Из поступака лица која су водила демонстранте и дражили на стварање хаоса и нереда, као и њиховог става према полицијским органима видело се да исти желе судар и са влашћу, односно судар са полицијским органима, јер су својим држањем изазивали полицијске органе на употребу силе, те је на лице места доведена и жандармерија, пошто је на лицу места већ била градска стража, те је
тако на лицу места био довољан број полицијских чиновника, жандармеријских органа и полицијских стражара способних с обзиром на њихово бројно стање да демонстративно спрече у њиховој жељи да продру у хотел “Крен” да разбијају камењем стакла на хотелу, неупотребљавајући при том ни хладно ни ватрено
оружје.
Када су демонстранти видели да се на лицу места налази довољан број органа јавне безбедности и да ће им бити онемогућено извођење демонстрација како су то они намеравали, они су почели да се повлаче, али је неко од њих у том моменту испалио два револверска хитца и бачено је неколико каменица на прозоре хотела
“Крен”, па се један део истих удаљио у правцу Велике пијаце. Како је у то време баш поред хотела “Крен” отпочео корзо, то је се скупила једна маса радозналог света, те су полицијски органи приступили одмах успостављању потпуног реда у улици удаљујући са лица места све демонстранте, који су били ту заостали. За то
време први део демонстраната, који се је мало раније повукао испред хотела “Крен” пролазећи улицом “Краља Милана” разбио је прозор на књижари Браће Шљивића, а затим прозор на канцеларији Г. Војка Чвркића, Министра пошта, телеграфа и телефона и најзад развалио један део ограде на дворишту адв. Васић Миодрага,
посланичког кандидата на листи Ј.Р.З. разбивши му при том каменицом и један прозор. Како су ту полицијски органи разбили демонстранте исти су се удаљили и касније поново почели да скупљају у хотелу “Лазовић”, где су имали намеру да одрже манифестациону конференцију. За то време био је потпуно успостављен ред и мир пред хотелом “Крен”, те је чак и сам корзо отпочео да се нормално креће. Тада су сви демонстранти, као и један део осталих присталица У.О. скупили се у хотелу
“Лазовић” у намери да одрже конференцију а ако им иста није била одобрена од стране власти. Полицијски чиновник је одмах ушао и саопштио вођству удружене опозиције и сазивачима ове конференције, да је иста од стране власти забрањена, па их није позвао да се разиђу и да присутни несмеју ноћу, јер је тада било око
20. часова, да манифестују или демонстрирају, јер ће искусити строге законске последице и силом власти бити растерани. Међутим сазивачи, као и вођство У.О. није хтело и поступити по тражењу власти и отпочело је са конференцијом. С обзиром на то да је маса присутних била у раздраженом стању, и под утицајем алкохола, а наочито имајући у виду то да су крајњи левичари односно комунисти
и присталице Др. Драгољуба Јовановића желели да изазову власт на употребу силе, то је од стране власти сматрано као целисходно, да власт не продире у сам локал, већ су органи поставили са свих страна хотела “Лазовић”, ради спречавања других лица да уђу у хотел, као и ради тога да регулишу излажење масе из хотела
на улицу.
Око 21.30 часова присутни су почели да се разилазе из хотела “Лазовић” појединачно или по два до три, а органи власти су регулисали то излажење и опомињали исте да се разилазе својим кућама, јер ће свако манифестовање ноћу бити силом власти спречено те су се сви присутни ускоро разишли својим кућама,
тако да је око 21.30 часова заведен потпун ред и мир у вароши Чачку.
До прикупљања демонстраната, који су око 18. часова правили изгреде пред хотелом “Крен”, дошло је у главном захваљујући томе што је у Чачку био пазарни дан, те је град био препун сељака, међу којима је било доста и напитих, а комунисти, нарочито чачански студенти и присталице Др. Драгољуба Јовановића вршили
су преко целог дана опозициону агитацију међу сељацима и другим елементима левичарски расположеним, те су успели да скупе масу од око 250. лица, како је горе напоменуто. Вођство ових демонстрација држао је у својим рукама Ђорђе Поповић адв. из Чачка, који је код власти евидентиран као комуниста и познат као
један од блиских срадника Др. Драгољуба Јовановића, који је по својој природи веома темпераментан и изразито бунтован човек, тако да у моментима губи сваки критеријум и пада у један чудновати занос, желећи судар било са противником у
политичком погледу било са органима власти, што је такође отежавало уредовање у горе поменутој ситуацији. У овом његовом послу, Поповића су помагали: Ђока Миловановић, дипломирани правник, волонтер при Окружном суду у Чачку, Богдан Теофиловић, адв. из Чачка, Александар Ћурчић, адв. из Чачка, Ратко
Митровић, студент из Чачка, Момчило Вилимановић, студ. права, Вук Стојић, земљ. из Трнаве, Момчило Радосављевић, студ. права, Милосав Милосављевић, обућарски радник из Чачка, и др., који су евидирани и познати као комунисти, а који су од стране полицијске власти и раније кажњавани за сличне изгреде.
Запажено је да се у групи, која је демонстрирала није налазило озбиљних лица и честитих грађана било са села било из града, а држање и поступање демонстраната наишло је на осуду целокупног грађанства, како оног које је видело, тако и оног које о догађају било обавештено преко других лица.
Грађанство је исто тако у потпуности одобрило држање полицијске власти, које је хладнокрвно и разумно интервенисала, тако да ниједно лице ма са које стране није повређено, а заведен је потпуни ред и мир и демонстранти спречени у њиховој намери да
продру у хотел “Крен”, спрече збор и изазову тучу са присутнима на збору. Према кривцима, односно изазивачима овог изгреда и демонстрација биће предузете законске мере.
Министарство је извештено.
Срески начелник
[нечитко]
КРАЉЕВСКА
БАНСКА УПРАВА
ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
САРАЈЕВО
Пов.Д.З.No 7395 Примљено 12. XII 1938
(ИАЧ, ДБ, К-5, бр. 101)
БР. 23, ПИСМО ДРАГИШЕ МИШОВИЋА БИРАЧИМА И РЕЗОЛУЦИЈА
ЊЕГОВИХ ПРИСТАЛИЦА ДА ГЛАСАЈУ ЗА УДРУЖЕНУ ОПОЗИЦИЈУ, 27.
НОВЕМБАР 1938.
Писмо Друга Драгише Мишовића присталицама његове кандидатске листе за посланичке изборе 11. децембра 1938. године.
Другови!
Како су наступили нови моменти, како се ситуација за нас променила, тосмо принуђени да брзо заузмемо ново држање, како не би било штете за општу ствар, која је у питању.
Наша је листа одбијена. Сад није моменат да тражимо кривце. Они ће се сами показати. Ко није поуздан савезник у нашој општој народној борби за ослобођење од диктатуре и полуфашистичког смрада, тај ће открити своје лажно демократско лице.
Народ и историја ће их жигосати и дати за право онима, који су били и остали прави, несебични борци за добро радног народа и спас своје отаџбине.
Највећа одговорност лежи, у данашњој борби против најцрње реакције, на нама, на савезу радника сељака и свих поштених људи који су свесни тежине, озбиљности и важности садашњих избора. Наша група, свесна спољње фашистичке опасности која прети нашој, кврљу и гробовима милиона наше браће и другова,
створеној отаџбини, иде напред. Ми нисмо партизани себични и тесногруди. Ми нетражимо неки ћелепир за себе, за своју групу а на штету других савезничких група или на штету целог нашег народа. Не! Ми то нећемо! Пре свега и нада свим у нашем програму су поштење, правда, искреност и несебичност. Све за народ и
ништа противу народа. Кога је страх од тога, тај може сада и само још сада да нам наноси штете и да нас омета. Али ми знамо свој пут, пут опште народне борбе за слободу, правду и независност нашу. И тим путем хоћемо, треба и морамо, све чвршће, у првим редовима напред.
Пошто влада др. Милана Стојадиновића преставља стуб реакције и највећу препреку у данашњем моменту за остварење наше слободе и ослобођење од ропства, мрака и фашистичког блата у које упадамо, то смо ми т.ј. наша група, дужни да сваког дана све снажније иступамо против ње.
Слобода, демократија, народни споразум, то је оно за шта се боримо. Човек и покрет у које ми имамо поверење да ће ту борбу часно и поштено водити јесте носилац земаљске листе др. Мачек и покрет блока народног споразума, на чијем је он челу. Пошто другог и бољег начина за сада немамо, нити тренутно можемо
имати, то нам је дужност са др. Мачеком и осталим правим и искреним борцима за слободу и демократију, остати истрајно, чврсто и доследно. У удруженој опозицији постоје милиони наше браће и другова, честитих бораца и поборника демократије.
Ако у вођству “горе” или “доле” има по неки сумњиви, себичан и лажан “вођ” и “борац”, то није разлог да се ми смемо зауставити. На против! Баш то је доказ да морамо још боље кајише притегнути, да би још снажније наставили борбу у којој смо свом снагом и до сада учествовали, и 11. децембра гласати за земаљску листу др. Мачека.
Зашто?-Питаћете!
Баш зато да би се тих “тутора” и “цензора”, поред осталих невоља
ослободили. Да би једног дана и и ми могли као људи, са поносом живети, бирати, критиковати и под народну контролу све ставити.
Сад вам је јасно!
За сада вође и вођства контролишу народ. Народ иде својој победи после које ће све па и вођства сам бирати и контролисати.
Зато сви у борбу! Победа је на нашој страни!
Живела слобода!
Живела демократска слободна и независна Југославија народног споразума!
Живео савез радника, сељака и поштених људи!
25. новембра 1938. год. у Београду Др. Драгиша Мишовић с.р,
На радничко-сељачком збору одржаном 27. новембра 1938. године у Чачку у хотел “Касини” решено је да се вођству блока народног споразума и јавности упути следећа
Резолуција:
Избори од 11. децембра расписани су у веома тешкој унутрашњој и
међународној систуацији. Унутар земље беспослица и сиромаштво са једне стране, безакоње, корупција, безобзирно богаћење и насиље са друге стране. Радни народ лишен свих права и средстава да стане на пут овоме злу из дана у дан постаје све незадовољнији. Поред овога Хрватски народ и остали народи наше земље погођени
у најосновнијим националним осећајима, суровим гажењем њихових националних права и вређањем њихових осећаја, траже да им се у овој држави обезбеди живот достојан слободних народа. Овакво унутрашње стање постаје утолико опасније што доводи у питање опстанак државе, јер после предаје Чехословачке Хитлеру
долази на ред наша држава. Данас је свакоме јасно да је то питање дана.
Радничка класа Чачка заједно са сељацима и осталим сиромашним
слојевима, схватила је значај децембарских избора. Схватила је да од децембарских избора зависи којим ће путем кренути државна политика, да ли ће поћи опасним путем који води данашња Ј.Р.З. влада, путем још веће пљачке и насиља, путем пооштрене диктатуре, путем фашизирања и предаје државе на милост и немилост заклетим непријатељима наших народа Хитлера и Мусолинија, или пак, путем унутрашњег сређивања, слободе и демократије, братског споразума са Хрватима и осталим народима, путем јачања и спремања за одбрану државне независности и
националне слободе.
Радничка класа у заједници са сељацима и осталим сиромашним слојевима радног народа, ушла је у изборну борбу у савезу са осталим грађанским демократским странкама. У ту борбу није ушла да добије политичке мандате, већ зато што је сматрала да је дошао одсудни час да се извојују хлеб, мир, и слобода за све оне који поштено раде, за нову слободну и срећну Југославију, засновану
на братском споразуму слободних народа. Радничка класа заједно са сељаштвом и осталим сиромашним слојевима, пошто најактивније у народној ослободилачкој борби учествује сматрала је да има право - право за које је веровала да јој га нико поштен неможе оспорити - да у изборној борби кандидује и своје претставнике за
народне посланике. Хтела је да се у будућој Народној скупштини чује и њен глас и оно зашто се она бори.
С обзиром на све ово радничка класа среза Трнавског са сељацима и осталим сиромашним слојевима, на кандидационој конференцији одржаној 30 октобра на овом истом месту, кандидовала је друга Драгишу Мишовића на земаљској листи др. Мачека. Данима се са задовољством и одушевљењем хрлило у изборну борбу са
чврстом вером у победу народа над својим непријатељем Ј.Р.З. владом.
Међутим десило се оно чему се нико поштен није могао надати. Нашло се у вођству У.О. елемената који су спречили да се кандидација др. Мишовића прими на земаљску листу др. Мачека, јер да би то, тобож, било од штете за општу народну борбу противу режима. Колико је ово оправдано и колико су по општу борбу штетни они који су у њој најдоследније и најпожртвованије учествовали и водили је, подносећи при том беспримерне жртве, нека сваки поштен човек оцени. Ово одбијање није само лично погодило друга Мишовића већ и све оне које је он претстављао. Радни народ среза Трнавског то схвата као покушај његовог
отстрањивања из велике ослободилачке борбе наших народа и он ће умети достојно одговори онима који су одговорни за овакав поступак. Наглашавамо да то није дело читаве У.О. већ појединаца из вођства У.О. Одајемо признање претставнику др. Мачека и хрватског народа у Радном одбору У.О: који се искрено залагао да се и радном народу Србије да право да слободно кандидује оне претставнике које сам жели, па и радном народу среза трнавског да кандидује друга Мишовића.
Али ово ни за час није могло поколебати радничку класу, сељаке и остале сиромашне слојеве среза трнавског у њиховој решености да и даље учествују на челу снажног народног ослободичког покрета, јер радни народ зна да је главни народни непријатељ влада Ј.Р.З. и да је главни задатак дана за радни народ и све остале демократске и родољубиве покрете обарање те противнародне и издајничке
владе. У.О. не сачињавају само они из вођства, који су спречили кандидацију др. Мишовића већ огромне масе радника, сељака, сиромашних занатлија, трговаца и интелектуалаца, који желе само једно: да уједињени и непобедиви фронт слободе однесе победу над најопаснијим народним непријатељем Ј.Р.З. владом, и донесе
слободу, хлеб, мир, срећу и равноправност свих братских народа наше државе, на основи народног споразума и на тај начин створи срећу, демократску и снажну заједничку државу, која ће моћи да сачува националну независност и народну слободу, које су данас толико угрожене од Ј.Р.З. владе и њених савезника Хитлера
и Мусолинија.
Због тога је дужност сваког припадника покрета радничке класе, сељака и осталих сиромашних слојева, да и даље, и то са још већим полетом учествује у изборној борби и на децембарским изборима заједно са припадницима осталих демокрастких странака у срезу трнавском гласа за листу др. Мачека, око које се скупља читав радни, демократски и родољубиви народ целе земље.
За остварење народног споразума, за мир, хлеб, слободу и демократију, за срећну, слободну, и демократску Југославију, независну и снажну, напред ка победи!
Живео савез радника, сељака и свих сиромашних и обесправљених!
Живео братски Хрватски народ!
Живео народни споразум!
Саопштење радницима и сељацима, присталицама листе радничко- социјалистичких групација, кандидата ДР. Драгише Мишовића из Чачка, и његовог заменика Милутина Стојића, земљ. из Бањице
Акциони одбор на конференцији од 27. новембра 1938. год. саопштио да ће дати даље директиве о држању на дан 11. децембра. Овим путем се саопштава да је акциони одбор одлучио, да се бирачима остави слободно опредељивање за ма коју
опозициону листу у нашем срезу.
Акциони одбор апелује на бираче:
Да ни један не изостане са биралишта, јер би то био злочин према
демократији и слободама!
Да сваки настане на томе, да и његови познаници и пријатељи не дају свој глас за Ј.Р.З. јер је она непријатељ демократије и слободе и непријатељ сељака и радника.
Напред до победе!
АКЦИОНИ ОДБОР
(НМЧ, Збирка микрофилмова, K-2-618)
Нови лик је Ратко Митровић, комуниста и будући партизански комесар, а видимо како је Драгољуб Јовановић и у ово време (као и 1945) са ђаволом тикве садио:
БР. 28, ИЗВЕШТАЈ СРЕСКОГ НАЧЕЛСТВА О ДЕМОНСТРАЦИЈАМА У
ЧАЧКУ 9. ДЕЦЕМБРА 1938.
НАЧЕЛСТВО
СРЕЗА ТРНАВСКОГ
ЧАЧАК
Примљено 10. децембра 1938. год.
Пов. Бр. 1561
Предмет: Демонстрације присталица
У.О.-крајњих левичара у Чачку
9. овог месеца.
Краљевској банској управи
Управно одељење - II -
Сарајево
У вези телефонског извештаја од 9. овог месеца под бр: 23589, част ми је поднети следећи извештај:
На дан 9. овог месеца за 17. часова у хотелу “Крен” у Чачку био је заказан збор Ј.Р.З. - присталица посланичког кандидата Светолика Станковића. На овај збор дошло је око 1000. људи, већином сељака из разних општина среза трнавског.
Како је збор био заказан у биоскопској сали хотела “Крен”, то је исти око 17,30 часова отворен и отпочео свој редован рад. На збору је за време рада владао ред и мир.
У исто време, односно за време трајања збора око 18. часова скупила се једна група опозиционара, предвођена од крајњих левичара, у којој је било око 250. лица и отпочела да демонстрира против Ј.Р.З. пред самим хотелом “Крен” намеравајући да уђе у хотел “Крен” да тамо изазове пометњу, неред и тучу.
Како су органи полиције већ били на лицу места и видели отворене намере демонстраната који су предводили познати комунисти и присталице Др. Драгољуба Јовановића, који су масу били харангирали, раздражили и у великој мери наоштрили, спречили су
улазак у хотел “Крен” позивали их да се разиђу. Међутим демонсранти нису хтели одазвати се позиву власти да се разиђу и да престану са демонстрирањем пред хотелом “Крен”, већ су чак почели каменицама гађати у прозоре хотела “Крен”, тако да су разбили неколико прозора.
Из поступака лица која су водила демонстранте и дражили на стварање хаоса и нереда, као и њиховог става према полицијским органима видело се да исти желе судар и са влашћу, односно судар са полицијским органима, јер су својим држањем изазивали полицијске органе на употребу силе, те је на лице места доведена и жандармерија, пошто је на лицу места већ била градска стража, те је
тако на лицу места био довољан број полицијских чиновника, жандармеријских органа и полицијских стражара способних с обзиром на њихово бројно стање да демонстративно спрече у њиховој жељи да продру у хотел “Крен” да разбијају камењем стакла на хотелу, неупотребљавајући при том ни хладно ни ватрено
оружје.
Када су демонстранти видели да се на лицу места налази довољан број органа јавне безбедности и да ће им бити онемогућено извођење демонстрација како су то они намеравали, они су почели да се повлаче, али је неко од њих у том моменту испалио два револверска хитца и бачено је неколико каменица на прозоре хотела
“Крен”, па се један део истих удаљио у правцу Велике пијаце. Како је у то време баш поред хотела “Крен” отпочео корзо, то је се скупила једна маса радозналог света, те су полицијски органи приступили одмах успостављању потпуног реда у улици удаљујући са лица места све демонстранте, који су били ту заостали. За то
време први део демонстраната, који се је мало раније повукао испред хотела “Крен” пролазећи улицом “Краља Милана” разбио је прозор на књижари Браће Шљивића, а затим прозор на канцеларији Г. Војка Чвркића, Министра пошта, телеграфа и телефона и најзад развалио један део ограде на дворишту адв. Васић Миодрага,
посланичког кандидата на листи Ј.Р.З. разбивши му при том каменицом и један прозор. Како су ту полицијски органи разбили демонстранте исти су се удаљили и касније поново почели да скупљају у хотелу “Лазовић”, где су имали намеру да одрже манифестациону конференцију. За то време био је потпуно успостављен ред и мир пред хотелом “Крен”, те је чак и сам корзо отпочео да се нормално креће. Тада су сви демонстранти, као и један део осталих присталица У.О. скупили се у хотелу
“Лазовић” у намери да одрже конференцију а ако им иста није била одобрена од стране власти. Полицијски чиновник је одмах ушао и саопштио вођству удружене опозиције и сазивачима ове конференције, да је иста од стране власти забрањена, па их није позвао да се разиђу и да присутни несмеју ноћу, јер је тада било око
20. часова, да манифестују или демонстрирају, јер ће искусити строге законске последице и силом власти бити растерани. Међутим сазивачи, као и вођство У.О. није хтело и поступити по тражењу власти и отпочело је са конференцијом. С обзиром на то да је маса присутних била у раздраженом стању, и под утицајем алкохола, а наочито имајући у виду то да су крајњи левичари односно комунисти
и присталице Др. Драгољуба Јовановића желели да изазову власт на употребу силе, то је од стране власти сматрано као целисходно, да власт не продире у сам локал, већ су органи поставили са свих страна хотела “Лазовић”, ради спречавања других лица да уђу у хотел, као и ради тога да регулишу излажење масе из хотела
на улицу.
Око 21.30 часова присутни су почели да се разилазе из хотела “Лазовић” појединачно или по два до три, а органи власти су регулисали то излажење и опомињали исте да се разилазе својим кућама, јер ће свако манифестовање ноћу бити силом власти спречено те су се сви присутни ускоро разишли својим кућама,
тако да је око 21.30 часова заведен потпун ред и мир у вароши Чачку.
До прикупљања демонстраната, који су око 18. часова правили изгреде пред хотелом “Крен”, дошло је у главном захваљујући томе што је у Чачку био пазарни дан, те је град био препун сељака, међу којима је било доста и напитих, а комунисти, нарочито чачански студенти и присталице Др. Драгољуба Јовановића вршили
су преко целог дана опозициону агитацију међу сељацима и другим елементима левичарски расположеним, те су успели да скупе масу од око 250. лица, како је горе напоменуто. Вођство ових демонстрација држао је у својим рукама Ђорђе Поповић адв. из Чачка, који је код власти евидентиран као комуниста и познат као
један од блиских срадника Др. Драгољуба Јовановића, који је по својој природи веома темпераментан и изразито бунтован човек, тако да у моментима губи сваки критеријум и пада у један чудновати занос, желећи судар било са противником у
политичком погледу било са органима власти, што је такође отежавало уредовање у горе поменутој ситуацији. У овом његовом послу, Поповића су помагали: Ђока Миловановић, дипломирани правник, волонтер при Окружном суду у Чачку, Богдан Теофиловић, адв. из Чачка, Александар Ћурчић, адв. из Чачка, Ратко
Митровић, студент из Чачка, Момчило Вилимановић, студ. права, Вук Стојић, земљ. из Трнаве, Момчило Радосављевић, студ. права, Милосав Милосављевић, обућарски радник из Чачка, и др., који су евидирани и познати као комунисти, а који су од стране полицијске власти и раније кажњавани за сличне изгреде.
Запажено је да се у групи, која је демонстрирала није налазило озбиљних лица и честитих грађана било са села било из града, а држање и поступање демонстраната наишло је на осуду целокупног грађанства, како оног које је видело, тако и оног које о догађају било обавештено преко других лица.
Грађанство је исто тако у потпуности одобрило држање полицијске власти, које је хладнокрвно и разумно интервенисала, тако да ниједно лице ма са које стране није повређено, а заведен је потпуни ред и мир и демонстранти спречени у њиховој намери да
продру у хотел “Крен”, спрече збор и изазову тучу са присутнима на збору. Према кривцима, односно изазивачима овог изгреда и демонстрација биће предузете законске мере.
Министарство је извештено.
Срески начелник
[нечитко]
КРАЉЕВСКА
БАНСКА УПРАВА
ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
САРАЈЕВО
Пов.Д.З.No 7395 Примљено 12. XII 1938
(ИАЧ, ДБ, К-5, бр. 101)