10-02-2014, 01:02 AM
Другови једни друге најбоље разумеју... 
''...Док су били
противници фашизма и национал-социјализма, Љ0тићу су подметали да је издајник и да ради за рачун ових, а од како су наши комунисти почели да усмено и путем штампе хвале фашизам и национал-социјализам и да им држе страну у овоме рату, за Љотића су изнели да [је] сада слуга енглеског империјализма... Док су се борили противу фашизма тражили су рат и били су по изгледу најборбенији. Сећате ли се комунистичких поклика: “бранићемо земљу, бранићемо земљу”? Шта сада раде? Сада кад фашизму држе страну вичу: “доле рат”. Није ли то један јасан доказ да су наши комунисти прави аутомати. Чим онај њихов господар
затегне конац на једну страну, аутомат се на ту страну и окрене. Чим конац затегне на другу, аутомат се на ту страну и окрене...''
БР. 69, “КОМУНИСТИЧКИ ТЕРОР У ЧАЧКУ” - ЛЕТАК ПОКРЕТА “ЗБОР” ОД 25. МАЈА 1940.
КОМУНИСТИЧКИ ТЕРОР У ЧАЧКУ
ГРАЂАНИ!
Од како је Димитрије Љотић у Чачку одржао ове зиме два одлично успела предавања у којима је подвргао критици наш унутрашњи и спољно политички положај и која су код Чачана изазвала највеће интересовање, од тада чачанска комунистичка ћелија, орган треће интернационале, не може мирно да спава.
Нико као Љотић није пред народом разголитио подземни рад комуниста и указао на велику комунистичку опасност уопште, а посебно за нашу земљу. Нико као он није приказао у чему је та опасност и од колике је она погибељи за све оне здраве моралне тековине нашега народа, на којима је саздана наша прошлост,
наша садашњост и на којима треба да почива наша будућност. Слушајући Љотића, народ је нагло почео да се трезни и да скида са очију копрену, коју су му комунисти успели да наметну разним лажима, клеветама и подвалама сваке врсте. Погођена
овим, чачанска комунистичка ћелија, по наређењу Димитрова, секретара треће интернационале, онога Димитрова што је извео познати атентат динамитом у цркви Свете Недеље у Софији, развила је од пре кратког времена у Чачку веома живу терористичку акцију. Служећи се заведеним и несвесним радницима, којима обећава златна брда, ова ћелија организовала је у Чачку неколико физичких напада на неке ученике чачанске гимназије, да би те исте ученике на само себи својствен начин у своме летку напала и импутирала им своје бруталије. Ови физички
извршиоци служе се у нападима боксерима и каменицама. Сем тога, ова ћелија организује у Чачку растурање на машини литографисаних плаката, у којима се на подал, клеветнички и најодвратнији начин нападају сви они, који неће да савију
врат у комунистички јарам и који комунизам отворено осуђују. Пре неки дан, делила је ова ћелија у Чачку један плакат, у коме је клеветана чачанска гимназија, у којима су нападани поједини наставници ове гимназије. Ћелија је бесна што јој
се омета несметани комунистички рад у овој нашој просветној установи, бесна што је разголићен њен разорни рад код младих ученика ове установе, бесна што је ухваћена на самоме делу разорнога рада. Бесна је зато, што је управа гимназије предузела чишћење гимназије од флека комунистичких. Бесна је зато, што се младе национално свесне душе не даду да трују комунистичким отровом, и што такав рад комунистичке ћелије у Чачку [је] наишао на стварне и непремостиве препреке.
Код својих господара треба оправдати примљени новац и поднети рачун шта је урађено на ширењу комунизма. Јер, ако нема дела, нема ни плате.
Ова ћелија, као што то уосталом чине и све остале у свету по јединстевној изграђеној тактици треће интернационале, служи се једном пакленом тактиком у своме разорном раду. Под видом разних хуманих настојања, комунисти се увлаче у сва наша хумана друштва где подмукло роваре. Не смејући да отворено изађу пред
наш свет са својим комунистичким програмом, јер знају да би се компромитовали, они се народу подвлаче, обмањују га и варају, јер сматрају да им је лаковерна маса потребна да се дочепају власти. До сада је та тактика, на жалост, код нашега света добро успевала. Заслуга је Љотићева што је народу почео да скида полако комунистичку копрену са очију. Разголићени и откривени, комунисти су просто побеснели од мржње противу Љотића и народног покрета “ЗБОР”. Док су били противници фашизма и национал-социјализма, Љ0тићу су подметали да је издајник и да ради за рачун ових, а од како су наши комунисти почели да усмено
и путем штампе хвале фашизам и национал-социјализам и да им држе страну у овоме рату, за Љотића су изнели да [је] сада слуга енглеског империјализма. Само људи безочни, који су раскрстили са својим моралом и етиком, могу овакве гадости износити. Док су се борили противу фашизма тражили су рат и били су по изгледу
најборбенији. Сећате ли се комунистичких поклика: “бранићемо земљу, бранићемо земљу”? Шта сада раде? Сада кад фашизму држе страну вичу: “доле рат”. Није ли то један јасан доказ да су наши комунисти прави аутомати. Чим онај њихов господар
затегне конац на једну страну, аутомат се на ту страну и окрене. Чим конац затегне на другу, аутомат се на ту страну и окрене. Можете ли ви, грађани, веровати у какву духовну моћ аутомата и није ли аутомат обична ствар, обична играчка.
Како можете веровати ономе што вам аутомат говори, аутомат је ствар, аутомат није људско биће, аутомат не може имати ни душе, ни духа, ни идеје. Када кажемо да је Љотић сјајан говорник, и ни мало не чинимо самохвалисање, већ износимо једну истиниту чињеницу. Својим беседничким и документованим излагањем
на народним скуповима, на отмен и достојанствен начин, приказује у правој светлости сву штетну комунистичку работу у нашој земљи. Ниједан политичар у нашој земљи није се замерио комунистима у нашој земљи колико Љотић. А зашто?
Зато што ниједан други није хтео да против комуниста иступи мушки и јуначки, мада је сваки сврстан да је комунистички рад штетан по наш народ. Неки из страха, а неки из политичке рачунице ради добијања радничких гласова удварају се комунистима. Једино Љотић, без икакве мржње и према самим комунистима, приказује сву опасност од једне нездраве и анационалне идеологије, која, где год се појави, разара својим отровом народне организме и припрема ропство. Зато су
комунисти уперили све стреле на Љотића јер им он највише квари рачуне јер им је он највећи идеолошки противник. Та чињеница може само радовати збораше, јер је то знак да је ЗБОР јак, да надире својом здравом идеологијом и да је његов долазак
на власт само питање времена. Уколико комунисти праве више ларме око ЗБОРА и Љотића утолико више свраћају пажње на њих и то може само да им користи. Варају се плаћеници треће интернационале да ће својом дреком, својим ниским клеветама
и својим терором нанети штете једном здравом покрету. Њиховим друговима у Шпанији, који су се служили истим методама, ова злочиначка тактика олупала се о главу. Из овога примера ништа нису научили, јер аутомат не може ништа ни научити, пошто је без духа, без душе и без идеје. Зато неће нас уплашити никакве
претње које комунисти упућују нама, а ми их саветујемо, ако се аутомат уопште може саветовати, да се окану ћорава посла: терора, лажи, клевета, јер батина има два краја. Мада овакав рад комуниста код нашега народа само ЗБОРУ доноси користи,
јер народ добро зна ко је ко, и какав је, ипак, ми не желимо да своје идеје ширимо у свађи ни са ким, а ни с комунистима. Збораши се боре достојанствено, и овакав начин борбе који им комунисти силом намећу, одвратан је идеологији ЗБОРА. Због
тога и кажемо и поручујемо комунистичким смутљивцима и плаћеницима да нас оставе на миру. Овакав рад комуниста мора народу бити доказ да наши комунисти стоје чврсто и непоколебљиво на терену диктатуре пролетеријата, јер да није тако
зашто би ишли уз стопу Љотића и растурали његове зборове. Па не само да праве неред на Љотићевим зборовима, него то исто чине и на свима осталим зборовима.
На збору Анте Радојевића правили су неред. По утврђеној тактици никоме не треба дозволити да говори народу. Сваки некомунистички збор треба растурити.
То је та комунистичка демократија коју обећавају народу, ако би дошли на власт.
Због тога је дужност свакога, ма којој политичкој партији или покрету припадао, да се удружује са другима и да се бори противу ове комунистичке немани, која ће сутра (не дај Боже да чега буде) и код нас сачињавати нечију пету колону, као што то чине у Норвешкој, Холандији и Белгији. (Доказ-нецензурисани комунистички лист у Ослу).
Морамо да истакнемо једну жалосну чињеницу да многи наши грађани из свих редова, који по души нису комунисти, удварају се комунистима из страха. У политичким разговорима, дискусијама сваке врсте држе страну комунистима, па сматрају да ће им то бити препорука, ако би комунисти дошли на власт. Грдно се они
варају да ће им то помоћи. Ко познаје комунистичку идеологију и комунистичку тактику знаће да се они таквим плашљивцима служе док се не попну на власт, а затим ЦРНАЦ ЈЕ ОДИГРАО СВОЈУ УЛОГУ. Због тога, ЗБОР и Љотић знају да само јуначка и поштена борба противу зла сваке врсте може да један народ изведе на
прави и спасоносни пут, јер плашљивци никад ништа од вредности нису створили.
Све своје моралне тековине наш народ је извојевао само мушком борбом, а никако завлачењем главе у песак и удварањем својим душманима и злотворима. Спас народа од свих недаћа не може доћи улагивањем своме непријатељу, него мушком и одважном борбом противу њега. Само оваква борба доноси народу слободу и светлост, а свако улагивање и удварање непријатељу никада није донело среће и напретка једном народу. У својој борби ЗБОР и Љотић према комунистима нигде се не служе терором, нити лажима и клеветама. Збор своју идеогију шири, обраћајући се народу, без икаквог насилног наметања. Ко Љ0тића и ЗБОР не воли, ми се на
њега не љутимо, али тражимо за себе право да се можемо слободно обраћати народу, јер по своме програму заступамо и бранимо оне основе и на којима почива национализам, династија, држава, вера, црква, све оно што би комунисти хтели да поруше. Комунисти Чачка пребацују нам да ЗБОР врши неку Љотићеву пропаганду у овдашњој гимназији, па веле да ђаке треба оставити на миру да уче и да их не
треба уводити у политику. И ми смо тог мишљења. Али наши комунисти по оној народној: “ХУЉА ЛЕПО ЗБОРИ А НИТКОВСКИ РАДИ” не ради тако. Зар се грађани не сећају комунистичке афере у чачанској гимназији са црвеним венцима и црвеним тракама. Мисле ли комунисти да су чачани то заборавили? Зар тај пример не доказује да су комунисти умешали своје прсте и код средњошпколаца у Чачку, које вештом пропагандом и забрањеном литературом трују? Има ли кога човека здраве памети, који воли ову земљу, да би саветовао да треба оставити комунистима да по нашим гимназијама роваре и спремају младе комунистичке
борце у једном друштву које није комунистичко, у једној држави која позитивним законом гони комунисте као злочинце? Дужност је и самих наставника и свих патриота да ову комунистичку пропаганду по средњим школама онемогућавају.
У колико наставници то не могу да постигну, сваки родитељ и грађанин треба да ради на сузбијању комунистичке пропаганде у средњим школама. Дужност би била и самога Министарства просвете да једним расписом препоручи свима наставницима и народу да средњошколцима указују на опасност комунистичког
отрова који се разлива по средњим школама. И докле год комунисти буду роварили по средњим школама, дотле ће нацинално свесна омладина реагирати и бранити се од комунизма. Они омладинци, чија душа није пријемчива за комунистички бацил, реагираће и бориће се, јер не могу ваљда школске власти тражити од
оваквих омладинаца да се предају у наручје комунистима. Напротив, дужност је школских власти да ову националну реакцију младих националиста помажу и тако доприносе победи над једним злом, које трује народну душу. Кад већ школске власти нису у стању да потпуно онемогуће роварење комуниста по средњим
школама, јер се комунисти служе вештом подмуклом тактиком, онда је дужност њихова да отворено помажу оне младе средњошколце који се боре противу онога, што и наши закони прогоне. А ако грађани и школске власти нису знали програм комунистички у погледу све омладине, па и средњошколаца, да их на то упозоримо
цитирањем из једне совјетске књиге под насловом:ПАРТИЈА, КОМСОМОЛ И МЛАДИ ПИОНИРИ, издање у Москви 1925 год. стр. 262 у којој стоји:
“Комунистички дечји покрет јесте један огранак пролетерског покрета. Његов је циљ да једно дете васпита као комунисту и да од њега направи једног храброг борца за интересе радничке класе. Ово васпитање захтева увођење детета у социјални живот у борбу његове класе. Овај дечји покрет није само као такав, већ више ЈЕДНА БОРБЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОД ВОЂСТВОМ ПАРТИЈЕ И КОМСОМОЛА”.
У свим земљама где делују комунистичке партије постоји и штампа за ову омладину кроз коју комунизам убризгава свој бацил у дечју душу. Тако звана омладинска интернационала, као помоћна секција комунистичке партије, у готово свим земљама организује ову штампу. У Француској је био лист “Лавангард” и “Француске девојке” у Белгији ЛА ЖЕНС УВРИЈЕР И КОМУНИСТ и тако даље. Ова омладинска интернационала назива се скраћено КИМ. Циљ је
комунизма да кроз спортове, школе и све омладинске организације прави од омладинаца комунистичке борце. Вођа ове омладинске организације, чије је седиште у “Москви” јесте “друг” КОСАРЕВ (пореклом јеврејин). Може ли ико после овога веровати нашим “наивним” комунистима у Чачку да они ништа не раде код средњошколаца у чачанској гимназији? Мисле ли они да је цео свет
наиван и да незна програм комунизма и њихову тактику? Мислимо да управа чачанске гимназије не може крити за Чачак једну чињеницу да комунисти делују у гимназији и да врбују младиће средњошколце за комунизам. Ми управу гимназије не кривимо, јер она чини све што може да гимназије остане на достојној висини и
да њени ученици у свему поступају по школским прописима али, морамо истаћи да она није у стању изађе на крај са свима комунистичким смицалицама, па је зато дужност не само наставника него и грађана и родитеља ђачких под чијим светлим именом ови бандити комунистички скрнаве њихове свете дужности да управу у
овоме помогну, јер грађани имају право да захтевају да се у нашим гимназијама не праве комунистички борци, за пету колону који ће се сутра борити противу свих националних светиња, него да се у гимназијама спремају будући борци за све оно што је национално, што је ову државу створило и оно на чему и будућност државе има да почива.
Обраћамо се и надлежним властима да предузму мере противу чланова чачанске комунистичке ћелије, који су врло добро познати, и под чијом директивом заведени радници као физички извршиоци, врше по вароши нападе на поједнине национално свесне омладинце и другима прете. Ништа не вреди предузимати мере противу физичких извршилаца, ако се не поступи са највећом строгошћу
противу интелектуалних извршилаца, који су главни кривци. Наши закони, ако ће се примењивати, омогућују нашим властима да се комунистичком терору и њиховим смутњама по Чачку стане на пут, јер, ми се надамо, власт неће дозволити да комунисти заподевају грађански рат у коме ће се нападнути грађани морати сами бранити.
Живео Краљ Петар II!
Живела Југославија!
Живела наша војска!
Живео ЗБОР!
Живео Љотић!
Чачак, 25. маја 1940. г.
Југословенски народни покрет
ЗБОР
за срез трнавски
(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-48-21, 22; ИАЧ, ДБ, К-6, бр. 66)
''Дојучерашњи борци за демократију из народног фронта сада су измећари фашизма, кога на сваком кораку хвале.''
БР. 72, ЗБОРАШКИ ЛЕТАК “ГРАЂАНСТВУ ГРАДА ЧАЧКА” УПЕРЕН
ПРОТИВ “КОМУНИСТИЧКЕ МАФИЈЕ”, 28. МАЈ 1940.
ГРАЂАНСТВУ ГРАДА ЧАЧКА
Једна комунистичка мангупарија у Чачку повремено издаје и тајно ноћу растура летке, у којима се на најбестиднији начин нападају поједни угледни грађани у Чачку, надлештва а најчешће овдашња гимназија и њени наставници, Љотић и други. У тим плакатима увек има много увреда и клевета. Овим плакатима комунистичка мафија у Чачку све више код нашег грађанства изазива презирање и
гнушање. Дојучерашњи борци за демократију из народног фронта сада су измећари фашизма, кога на сваком кораку хвале. Издајници и чланови пете колоне у Чачку не могу мене да гледају што сам националиста и што сам присталица Љотића.
Све што је народно, све што је национално, све што има везе са вером, са нашом народном традицијом њима смрди и заудара на трулеж. Оно што је читавом народу светиња, комунистичким мангупима у Чачку је то нешто што је најгоре. Само зато што сам активан борац противу њиховога рушилачког рада, они ме мрзе и не могу да гледају. Зато, као праве кукавице, не смеју јавно са потписима да изађу са својим клеветама на јавност, него ноћу растурају клеветничке летке. По томе се види колики су јунаци пете колоне.
У једном последњем летку, ови мангупи су изнели за мене како сам носио гвожђе поводом убиства Арсе Новаковића и како сам лежао у затвору. Истина је да сам био у истражном притвору поводом овога, као што се може десити многим невиним људима да леже у затвору, али комунистички мангупи намерно су пропустили да у своме прљавом летку саопште да сам ја извршном пресудом
чачанског првостепеног суда бр. 17540 од 21. јуна 1927. године ОСЛОБОЂЕН СВАКЕ КАЗНЕ И ТРОШКОВА КАО НЕВИН .
О томе ми је овај суд издао уврење под бр. 21859 од 17. августа 1927. године. Никада до данас нисам осуђиван ни за једно кривично дело. Истина је да поштеним радом себе и породицу издржавам, а
што нисам богат и што немам палате да бих био на високој цени, мислим да према схватању јавности, то није никакав порок.
На остале увредљиве наводе ових комунистичких пропалица не желим да одговарам, јер бих изношењем осталих гадости у томе њиховом летку било непристојно.
Ја молим надлежне власти да похвата чланове ове мафије и са њима по закону поступи, јер ће они сутра овако клеветати све од изреда, пошто је то њима омиљени начин борбе противу данашњег поретка.
Ово не бих ни износио због прљавих клеветника, већ због честитих грађана да не наседају лажима.
Михаило Н. Николић
трг. из Чачка
(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-28-22, 23; ИАЧ, ДБ, К-6, бр. 65)
Ту је и друг Милош Минић, другарица Милка и остали борци против ''империјалистичког рата''...
БР. 74, ЛЕТАК ПРОТИВ КАПИТАЛИСТА И ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКОГ РАТА, РАСТУРАН ОД КОМУНИСТА У ЧАЧКУ, 9. ЈУН 1940.
РАДНИЦИМА, СЕЉАЦИМА И СВОЈ ПОШТЕНОЈ ЈАВНОСТИ ЧАЧКА И
ОКОЛИНЕ
Терор и насиље које последњих дана спроводи чачанска полиција над радницима и осталим борцима за народна права превазилази све зулуме, које је она до данас починила.
У фабрици хартије Пантић и друг радници су тражили одржање колективног уговора и повишење надница. После неуспелих преговора радници су 13. маја обуставили посао. Наједанпут, око фабрике скупила се сва чачанска полиција - срески начелник, писари, жандарми градска стража. Претњама, пристисцима и
маневрима са управом фабрике заједно, натерали су раднике на посао, ухапсили стару радницу Косару Радосављевић, Ангелину Радосављевић и Ратка Дашића без икаквих стварних разлога и казнили их са 15 дана затвора. На захтеве радника да их пусте сам начелник је изјавио да их је заиста без разлога казнио.
Пре 15 дана начелник је по свом личном нахођењу донео решење да пошаље у концентрациони логор Милоша Минића адв. приправника из Чачка.
26. маја полиција је ухапсила на улици Милку Минић студенткињу и
Ангелину Радосављевић и малтретирала их на најгори начин да би изнудила од њих извесна признања.
У суботу 25. маја без икаквог разлога полиција је ухапсила радника Ратка Петровића и везаног, ноћу, одвела из Чачка. На интервенцију његових рођака начелник Томић није хтео рећи зашто је ухапшен и куда је одведен, већ је цинички изјавио да је то његова “тајна”.
30 маја на погребу радника Веља Сјеничића полиција је опколила пратњу, отела говор, који је одржао радник Ступар и казнила га 10 дана затвора зато што је износио узроке ране смрти свога друга.
Власти на све могуће начине спречавају сваку културну манифестацију, тако да радници већ одавно одржавају своје приредбе без икаквог програма.
Све ово полиција ради по упуствима своје владе уз помоћ својих плаћених шпијуна у вароши и уз сарадњу љотићевих агената.
Ова политика драконског кажњавања, прогона и сламања борбе, радника против глади и скупоће показује право лице владе Цветковић-Мачек. Влада једно говори а друго мисли и ради. Она брбља о сузбијању скупоће, о демокртатизацији, о успостављању односа са Совјетском Русијом, о неутралности, а на делу помаже
капиталисте и ратне шпекуланте, ломи радничку борбу, удара “порез на порезу”, на сељаке и ситне грађане, осуђује на глад ситне чиновнике, мобилише и припрема рат да спасава енглеске и француске банкаре. “Политика” од 23 маја донела је чланак под насловом: “За последњу годину дана Југославија је добила неколико
десетина хиљада нових милионера”. Неколико десетина хиљада нових милионера у овој гладној, скупој, крвавој години белог терора, пушкарања радника и омладине, концентрационих логора за борце радног народа, док социјална питања, питања
надница и хлеба решавају полицајац Томић и жандар Џидић са кундацима и мрачним ћелијама. Богаташи се још више богате а сиромашни постају још сиромашнији. Ову пљачку милионера над радним народом помаже влада - ето откуда сав бес и терор полиције. Влада Цветковић-Мачек хоће да баци наш народ у рат, који воде француски и енглески банкари са немачким капиталистима за нову пљачку и поделу света.
Зато се она труди да од радног народа створи послушно робље које ће без роптања ићи у рат и стварати нове милионе капиталистима. Богаташи склањају своје породице у удаљена села, њихови синови шетају на служби у позадини као болничари, поштари, великопродавци соли и дувана, док ће синови радног народа
проливати крв на фронтовима. Влада не мисли да успостави савез са Совјетском Русијом, која је једино моћна да у заједници са балканским народима очува Балкан од ратног пожара. Трговачким преговорима са Русијом влада баца народу прашину у очи да би га заварала и увела у рат. Влада се игра милионима живота радника и
сељака. Радници, никакав терор полиције не може и не сме да нас заплаши у борби за наша права. Само од наше борбе зависи хоће ли наше породице имати хлеба, дали ћемо и ми постати масни залогај топова, да ли ће и наше реке носити хиљаде лешева за рачун оних “неколико десетина хиљада милионера”.
Сељаци, ваше њиве су непосејане, ваше ливаде нема ко да коси, ваши амбари су празни, а торови пусти. Све што купите прескупо је, све што продате за багателу дајете. Ужаси рата ће се сручити на ваше домове и ваше главе. Помозите борбу радника против скупоће, полицијског насиља и рата.
ДОЛЕ ПОЛИЦИЈСКИ ТЕРОР ВЛАДЕ ЦВЕТКОВИЋ-МАЧЕК
ДОЛЕ РАТ И СКУПОЋА
ЖИВЕО САВЕЗ СА СОВЈЕТКСОМ РУСИЈОМ
БОРЦИ ПРОТИВ РАТА
(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-24-30; У-52)
Сада опет ''Бранићемо земљу!''...
БР. 87, ПОЈАЧАНА АКЦИЈА КОМУНИСТА КОЈУ У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ
ПРЕДВОДИ МИЛОШ МИНИЋ - ИЗВЕШТАЈ ПОЛИЦИЈЕ, 13. НОВЕМБАР
1941.
КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА
МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊОХ ПОСЛОВА
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРЖАВНУ ЗАШТИТУ I
Пов. бр. 46975
13. новембра 1940. год.
Београд
Предмет: Комунистичка партија Југославије-
вођење појачане акције.
КРАЉЕВСКОЈ БАНСКОЈ УПРАВИ
Министарство је извештено да Покрајински комитет Комунистичке партије Југославије за Србију припрема да у току овога месеца организује што већи број демонстрација, растурања летака и да покуша поново да организовањем штрајкова по државним и приватним предузећима. Циљ ове појачане акције био
би да се поправи неповољан утисак који су изазвале неуспеле демонстрације на Универзитету у Београду и неуспеси комуниста у другим местима наше земље.
Ову акцију спроводе: Др. Перић Радосав, лекар са Ушћа, срез Жички; у Чачку адвокатски приправник Милић [треба Минић]; а у Краљеву адвокат Радичевић.
Прилагођујући се приликама комунисти су добили налог да још више
појачавају пропаганду у корист војног савеза са СССР, да свуда упозоравају на опасност која прети земљи због италијанског упада у Грчку и стварају расположење за улазак земље у рат, који ће помоћи и Совјетска Русија. Сада се поново избацује
крилатица “Бранићемо земљу”. У вези са овим наређена је најоштрија борба противу присталица “Збора” и
“Југораса”. Ову акцију по селима имају да спроведу учитељи и симпатизери.
Дато је до знања да се комунистичка акција има стално појачавати све до 1. маја следеће године када ће Комунистичка партија Југославије предузети комунистичку акцију одлучујућих размера.
Достављајући предње, Министарство моли да се о свим сазнањима,
по горњем предмету, предузимају најхитније законске протумере и да се Министарство одмах извештава о предузетим мерама. За навеДена лица са вашег подручја доставите личне и опште податке.
Достављено:
Управи гр. Беогр. (Одељ. Опште пол.)
Кр.бан. упр.: Н.Сад, Ниш и Сарајево).
По наредби
Министра унутрашњих послова
Начелник
[нечитко]
(ИАЧ, ДБ, К-6, бр. 44)
БР. 90, КОМУНИСТИЧКЕ ПАРОЛЕ ПО ЗИДОВИМА КУЋА У ЧАЧКУ, 29.
НОВЕМБАР 1940.
НАЧЕЛСТВО СРЕЗА ТРНАВСКОГ
Пов. Бр. 3030
29. новембар 1940. год.
-Чачак-
Предмет:Комунистичке пароле
по зидовима кућа у Чачку
МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ОДЕЉЕЊУ ЗА ДРЖАВНУ
ЗАШТИТУ I
По горњем предмету ово Среском начелству част је доставити следећи
извештај:
Данас дана 29. новембра т.г. освануле су у Чачку по периферији и забаченим
улицама вароши на тридесетак кућа исписане комунистичке пароле. На свакој
од тих кућа пројицирана је глава Стаљина. Испод те пројекције на неким кућама
налази се пројициран - штампан крупним словима у два реда - следећи натпис:
“Живео Стаљин, живео С.С.С.Р.” На неким кућама налазе се на исти начин пројицирани и следећи натписи: “Живела комунистичка партија Југославије”, “Доле издајице Корошец, Љотић”, “Хоћемо слободу, живела Совјетска Русија Стаљина, доле империјалистички рат и доле скупоћа”. На једној кући налази се и натпис: “Доле Драгиша Цветковић”, а на једној “Доле рат”.
Ови написи пројецирани су кроз транспарент, израђен у картону или нечим сличном, а стиснути су на неким кућама црном, а на неким црвеном бојом.
Власници кућа сами су приступили премазивању ових натписа.
Извиди се воде.
С молбом на знање.
Срески начелник,
Митровић с.р.
КРАЉЕВСКА
БАНСКА УПРАВА
ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
САРАЈЕВО
Пов.Д.З.No 5691 Примљено 1. XII 1940.
(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-15-29)
''...Док су били
противници фашизма и национал-социјализма, Љ0тићу су подметали да је издајник и да ради за рачун ових, а од како су наши комунисти почели да усмено и путем штампе хвале фашизам и национал-социјализам и да им држе страну у овоме рату, за Љотића су изнели да [је] сада слуга енглеског империјализма... Док су се борили противу фашизма тражили су рат и били су по изгледу најборбенији. Сећате ли се комунистичких поклика: “бранићемо земљу, бранићемо земљу”? Шта сада раде? Сада кад фашизму држе страну вичу: “доле рат”. Није ли то један јасан доказ да су наши комунисти прави аутомати. Чим онај њихов господар
затегне конац на једну страну, аутомат се на ту страну и окрене. Чим конац затегне на другу, аутомат се на ту страну и окрене...''
БР. 69, “КОМУНИСТИЧКИ ТЕРОР У ЧАЧКУ” - ЛЕТАК ПОКРЕТА “ЗБОР” ОД 25. МАЈА 1940.
КОМУНИСТИЧКИ ТЕРОР У ЧАЧКУ
ГРАЂАНИ!
Од како је Димитрије Љотић у Чачку одржао ове зиме два одлично успела предавања у којима је подвргао критици наш унутрашњи и спољно политички положај и која су код Чачана изазвала највеће интересовање, од тада чачанска комунистичка ћелија, орган треће интернационале, не може мирно да спава.
Нико као Љотић није пред народом разголитио подземни рад комуниста и указао на велику комунистичку опасност уопште, а посебно за нашу земљу. Нико као он није приказао у чему је та опасност и од колике је она погибељи за све оне здраве моралне тековине нашега народа, на којима је саздана наша прошлост,
наша садашњост и на којима треба да почива наша будућност. Слушајући Љотића, народ је нагло почео да се трезни и да скида са очију копрену, коју су му комунисти успели да наметну разним лажима, клеветама и подвалама сваке врсте. Погођена
овим, чачанска комунистичка ћелија, по наређењу Димитрова, секретара треће интернационале, онога Димитрова што је извео познати атентат динамитом у цркви Свете Недеље у Софији, развила је од пре кратког времена у Чачку веома живу терористичку акцију. Служећи се заведеним и несвесним радницима, којима обећава златна брда, ова ћелија организовала је у Чачку неколико физичких напада на неке ученике чачанске гимназије, да би те исте ученике на само себи својствен начин у своме летку напала и импутирала им своје бруталије. Ови физички
извршиоци служе се у нападима боксерима и каменицама. Сем тога, ова ћелија организује у Чачку растурање на машини литографисаних плаката, у којима се на подал, клеветнички и најодвратнији начин нападају сви они, који неће да савију
врат у комунистички јарам и који комунизам отворено осуђују. Пре неки дан, делила је ова ћелија у Чачку један плакат, у коме је клеветана чачанска гимназија, у којима су нападани поједини наставници ове гимназије. Ћелија је бесна што јој
се омета несметани комунистички рад у овој нашој просветној установи, бесна што је разголићен њен разорни рад код младих ученика ове установе, бесна што је ухваћена на самоме делу разорнога рада. Бесна је зато, што је управа гимназије предузела чишћење гимназије од флека комунистичких. Бесна је зато, што се младе национално свесне душе не даду да трују комунистичким отровом, и што такав рад комунистичке ћелије у Чачку [је] наишао на стварне и непремостиве препреке.
Код својих господара треба оправдати примљени новац и поднети рачун шта је урађено на ширењу комунизма. Јер, ако нема дела, нема ни плате.
Ова ћелија, као што то уосталом чине и све остале у свету по јединстевној изграђеној тактици треће интернационале, служи се једном пакленом тактиком у своме разорном раду. Под видом разних хуманих настојања, комунисти се увлаче у сва наша хумана друштва где подмукло роваре. Не смејући да отворено изађу пред
наш свет са својим комунистичким програмом, јер знају да би се компромитовали, они се народу подвлаче, обмањују га и варају, јер сматрају да им је лаковерна маса потребна да се дочепају власти. До сада је та тактика, на жалост, код нашега света добро успевала. Заслуга је Љотићева што је народу почео да скида полако комунистичку копрену са очију. Разголићени и откривени, комунисти су просто побеснели од мржње противу Љотића и народног покрета “ЗБОР”. Док су били противници фашизма и национал-социјализма, Љ0тићу су подметали да је издајник и да ради за рачун ових, а од како су наши комунисти почели да усмено
и путем штампе хвале фашизам и национал-социјализам и да им држе страну у овоме рату, за Љотића су изнели да [је] сада слуга енглеског империјализма. Само људи безочни, који су раскрстили са својим моралом и етиком, могу овакве гадости износити. Док су се борили противу фашизма тражили су рат и били су по изгледу
најборбенији. Сећате ли се комунистичких поклика: “бранићемо земљу, бранићемо земљу”? Шта сада раде? Сада кад фашизму држе страну вичу: “доле рат”. Није ли то један јасан доказ да су наши комунисти прави аутомати. Чим онај њихов господар
затегне конац на једну страну, аутомат се на ту страну и окрене. Чим конац затегне на другу, аутомат се на ту страну и окрене. Можете ли ви, грађани, веровати у какву духовну моћ аутомата и није ли аутомат обична ствар, обична играчка.
Како можете веровати ономе што вам аутомат говори, аутомат је ствар, аутомат није људско биће, аутомат не може имати ни душе, ни духа, ни идеје. Када кажемо да је Љотић сјајан говорник, и ни мало не чинимо самохвалисање, већ износимо једну истиниту чињеницу. Својим беседничким и документованим излагањем
на народним скуповима, на отмен и достојанствен начин, приказује у правој светлости сву штетну комунистичку работу у нашој земљи. Ниједан политичар у нашој земљи није се замерио комунистима у нашој земљи колико Љотић. А зашто?
Зато што ниједан други није хтео да против комуниста иступи мушки и јуначки, мада је сваки сврстан да је комунистички рад штетан по наш народ. Неки из страха, а неки из политичке рачунице ради добијања радничких гласова удварају се комунистима. Једино Љотић, без икакве мржње и према самим комунистима, приказује сву опасност од једне нездраве и анационалне идеологије, која, где год се појави, разара својим отровом народне организме и припрема ропство. Зато су
комунисти уперили све стреле на Љотића јер им он највише квари рачуне јер им је он највећи идеолошки противник. Та чињеница може само радовати збораше, јер је то знак да је ЗБОР јак, да надире својом здравом идеологијом и да је његов долазак
на власт само питање времена. Уколико комунисти праве више ларме око ЗБОРА и Љотића утолико више свраћају пажње на њих и то може само да им користи. Варају се плаћеници треће интернационале да ће својом дреком, својим ниским клеветама
и својим терором нанети штете једном здравом покрету. Њиховим друговима у Шпанији, који су се служили истим методама, ова злочиначка тактика олупала се о главу. Из овога примера ништа нису научили, јер аутомат не може ништа ни научити, пошто је без духа, без душе и без идеје. Зато неће нас уплашити никакве
претње које комунисти упућују нама, а ми их саветујемо, ако се аутомат уопште може саветовати, да се окану ћорава посла: терора, лажи, клевета, јер батина има два краја. Мада овакав рад комуниста код нашега народа само ЗБОРУ доноси користи,
јер народ добро зна ко је ко, и какав је, ипак, ми не желимо да своје идеје ширимо у свађи ни са ким, а ни с комунистима. Збораши се боре достојанствено, и овакав начин борбе који им комунисти силом намећу, одвратан је идеологији ЗБОРА. Због
тога и кажемо и поручујемо комунистичким смутљивцима и плаћеницима да нас оставе на миру. Овакав рад комуниста мора народу бити доказ да наши комунисти стоје чврсто и непоколебљиво на терену диктатуре пролетеријата, јер да није тако
зашто би ишли уз стопу Љотића и растурали његове зборове. Па не само да праве неред на Љотићевим зборовима, него то исто чине и на свима осталим зборовима.
На збору Анте Радојевића правили су неред. По утврђеној тактици никоме не треба дозволити да говори народу. Сваки некомунистички збор треба растурити.
То је та комунистичка демократија коју обећавају народу, ако би дошли на власт.
Због тога је дужност свакога, ма којој политичкој партији или покрету припадао, да се удружује са другима и да се бори противу ове комунистичке немани, која ће сутра (не дај Боже да чега буде) и код нас сачињавати нечију пету колону, као што то чине у Норвешкој, Холандији и Белгији. (Доказ-нецензурисани комунистички лист у Ослу).
Морамо да истакнемо једну жалосну чињеницу да многи наши грађани из свих редова, који по души нису комунисти, удварају се комунистима из страха. У политичким разговорима, дискусијама сваке врсте држе страну комунистима, па сматрају да ће им то бити препорука, ако би комунисти дошли на власт. Грдно се они
варају да ће им то помоћи. Ко познаје комунистичку идеологију и комунистичку тактику знаће да се они таквим плашљивцима служе док се не попну на власт, а затим ЦРНАЦ ЈЕ ОДИГРАО СВОЈУ УЛОГУ. Због тога, ЗБОР и Љотић знају да само јуначка и поштена борба противу зла сваке врсте може да један народ изведе на
прави и спасоносни пут, јер плашљивци никад ништа од вредности нису створили.
Све своје моралне тековине наш народ је извојевао само мушком борбом, а никако завлачењем главе у песак и удварањем својим душманима и злотворима. Спас народа од свих недаћа не може доћи улагивањем своме непријатељу, него мушком и одважном борбом противу њега. Само оваква борба доноси народу слободу и светлост, а свако улагивање и удварање непријатељу никада није донело среће и напретка једном народу. У својој борби ЗБОР и Љотић према комунистима нигде се не служе терором, нити лажима и клеветама. Збор своју идеогију шири, обраћајући се народу, без икаквог насилног наметања. Ко Љ0тића и ЗБОР не воли, ми се на
њега не љутимо, али тражимо за себе право да се можемо слободно обраћати народу, јер по своме програму заступамо и бранимо оне основе и на којима почива национализам, династија, држава, вера, црква, све оно што би комунисти хтели да поруше. Комунисти Чачка пребацују нам да ЗБОР врши неку Љотићеву пропаганду у овдашњој гимназији, па веле да ђаке треба оставити на миру да уче и да их не
треба уводити у политику. И ми смо тог мишљења. Али наши комунисти по оној народној: “ХУЉА ЛЕПО ЗБОРИ А НИТКОВСКИ РАДИ” не ради тако. Зар се грађани не сећају комунистичке афере у чачанској гимназији са црвеним венцима и црвеним тракама. Мисле ли комунисти да су чачани то заборавили? Зар тај пример не доказује да су комунисти умешали своје прсте и код средњошпколаца у Чачку, које вештом пропагандом и забрањеном литературом трују? Има ли кога човека здраве памети, који воли ову земљу, да би саветовао да треба оставити комунистима да по нашим гимназијама роваре и спремају младе комунистичке
борце у једном друштву које није комунистичко, у једној држави која позитивним законом гони комунисте као злочинце? Дужност је и самих наставника и свих патриота да ову комунистичку пропаганду по средњим школама онемогућавају.
У колико наставници то не могу да постигну, сваки родитељ и грађанин треба да ради на сузбијању комунистичке пропаганде у средњим школама. Дужност би била и самога Министарства просвете да једним расписом препоручи свима наставницима и народу да средњошколцима указују на опасност комунистичког
отрова који се разлива по средњим школама. И докле год комунисти буду роварили по средњим школама, дотле ће нацинално свесна омладина реагирати и бранити се од комунизма. Они омладинци, чија душа није пријемчива за комунистички бацил, реагираће и бориће се, јер не могу ваљда школске власти тражити од
оваквих омладинаца да се предају у наручје комунистима. Напротив, дужност је школских власти да ову националну реакцију младих националиста помажу и тако доприносе победи над једним злом, које трује народну душу. Кад већ школске власти нису у стању да потпуно онемогуће роварење комуниста по средњим
школама, јер се комунисти служе вештом подмуклом тактиком, онда је дужност њихова да отворено помажу оне младе средњошколце који се боре противу онога, што и наши закони прогоне. А ако грађани и школске власти нису знали програм комунистички у погледу све омладине, па и средњошколаца, да их на то упозоримо
цитирањем из једне совјетске књиге под насловом:ПАРТИЈА, КОМСОМОЛ И МЛАДИ ПИОНИРИ, издање у Москви 1925 год. стр. 262 у којој стоји:
“Комунистички дечји покрет јесте један огранак пролетерског покрета. Његов је циљ да једно дете васпита као комунисту и да од њега направи једног храброг борца за интересе радничке класе. Ово васпитање захтева увођење детета у социјални живот у борбу његове класе. Овај дечји покрет није само као такав, већ више ЈЕДНА БОРБЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОД ВОЂСТВОМ ПАРТИЈЕ И КОМСОМОЛА”.
У свим земљама где делују комунистичке партије постоји и штампа за ову омладину кроз коју комунизам убризгава свој бацил у дечју душу. Тако звана омладинска интернационала, као помоћна секција комунистичке партије, у готово свим земљама организује ову штампу. У Француској је био лист “Лавангард” и “Француске девојке” у Белгији ЛА ЖЕНС УВРИЈЕР И КОМУНИСТ и тако даље. Ова омладинска интернационала назива се скраћено КИМ. Циљ је
комунизма да кроз спортове, школе и све омладинске организације прави од омладинаца комунистичке борце. Вођа ове омладинске организације, чије је седиште у “Москви” јесте “друг” КОСАРЕВ (пореклом јеврејин). Може ли ико после овога веровати нашим “наивним” комунистима у Чачку да они ништа не раде код средњошколаца у чачанској гимназији? Мисле ли они да је цео свет
наиван и да незна програм комунизма и њихову тактику? Мислимо да управа чачанске гимназије не може крити за Чачак једну чињеницу да комунисти делују у гимназији и да врбују младиће средњошколце за комунизам. Ми управу гимназије не кривимо, јер она чини све што може да гимназије остане на достојној висини и
да њени ученици у свему поступају по школским прописима али, морамо истаћи да она није у стању изађе на крај са свима комунистичким смицалицама, па је зато дужност не само наставника него и грађана и родитеља ђачких под чијим светлим именом ови бандити комунистички скрнаве њихове свете дужности да управу у
овоме помогну, јер грађани имају право да захтевају да се у нашим гимназијама не праве комунистички борци, за пету колону који ће се сутра борити противу свих националних светиња, него да се у гимназијама спремају будући борци за све оно што је национално, што је ову државу створило и оно на чему и будућност државе има да почива.
Обраћамо се и надлежним властима да предузму мере противу чланова чачанске комунистичке ћелије, који су врло добро познати, и под чијом директивом заведени радници као физички извршиоци, врше по вароши нападе на поједнине национално свесне омладинце и другима прете. Ништа не вреди предузимати мере противу физичких извршилаца, ако се не поступи са највећом строгошћу
противу интелектуалних извршилаца, који су главни кривци. Наши закони, ако ће се примењивати, омогућују нашим властима да се комунистичком терору и њиховим смутњама по Чачку стане на пут, јер, ми се надамо, власт неће дозволити да комунисти заподевају грађански рат у коме ће се нападнути грађани морати сами бранити.
Живео Краљ Петар II!
Живела Југославија!
Живела наша војска!
Живео ЗБОР!
Живео Љотић!
Чачак, 25. маја 1940. г.
Југословенски народни покрет
ЗБОР
за срез трнавски
(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-48-21, 22; ИАЧ, ДБ, К-6, бр. 66)
''Дојучерашњи борци за демократију из народног фронта сада су измећари фашизма, кога на сваком кораку хвале.''
БР. 72, ЗБОРАШКИ ЛЕТАК “ГРАЂАНСТВУ ГРАДА ЧАЧКА” УПЕРЕН
ПРОТИВ “КОМУНИСТИЧКЕ МАФИЈЕ”, 28. МАЈ 1940.
ГРАЂАНСТВУ ГРАДА ЧАЧКА
Једна комунистичка мангупарија у Чачку повремено издаје и тајно ноћу растура летке, у којима се на најбестиднији начин нападају поједни угледни грађани у Чачку, надлештва а најчешће овдашња гимназија и њени наставници, Љотић и други. У тим плакатима увек има много увреда и клевета. Овим плакатима комунистичка мафија у Чачку све више код нашег грађанства изазива презирање и
гнушање. Дојучерашњи борци за демократију из народног фронта сада су измећари фашизма, кога на сваком кораку хвале. Издајници и чланови пете колоне у Чачку не могу мене да гледају што сам националиста и што сам присталица Љотића.
Све што је народно, све што је национално, све што има везе са вером, са нашом народном традицијом њима смрди и заудара на трулеж. Оно што је читавом народу светиња, комунистичким мангупима у Чачку је то нешто што је најгоре. Само зато што сам активан борац противу њиховога рушилачког рада, они ме мрзе и не могу да гледају. Зато, као праве кукавице, не смеју јавно са потписима да изађу са својим клеветама на јавност, него ноћу растурају клеветничке летке. По томе се види колики су јунаци пете колоне.
У једном последњем летку, ови мангупи су изнели за мене како сам носио гвожђе поводом убиства Арсе Новаковића и како сам лежао у затвору. Истина је да сам био у истражном притвору поводом овога, као што се може десити многим невиним људима да леже у затвору, али комунистички мангупи намерно су пропустили да у своме прљавом летку саопште да сам ја извршном пресудом
чачанског првостепеног суда бр. 17540 од 21. јуна 1927. године ОСЛОБОЂЕН СВАКЕ КАЗНЕ И ТРОШКОВА КАО НЕВИН .
О томе ми је овај суд издао уврење под бр. 21859 од 17. августа 1927. године. Никада до данас нисам осуђиван ни за једно кривично дело. Истина је да поштеним радом себе и породицу издржавам, а
што нисам богат и што немам палате да бих био на високој цени, мислим да према схватању јавности, то није никакав порок.
На остале увредљиве наводе ових комунистичких пропалица не желим да одговарам, јер бих изношењем осталих гадости у томе њиховом летку било непристојно.
Ја молим надлежне власти да похвата чланове ове мафије и са њима по закону поступи, јер ће они сутра овако клеветати све од изреда, пошто је то њима омиљени начин борбе противу данашњег поретка.
Ово не бих ни износио због прљавих клеветника, већ због честитих грађана да не наседају лажима.
Михаило Н. Николић
трг. из Чачка
(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-28-22, 23; ИАЧ, ДБ, К-6, бр. 65)
Ту је и друг Милош Минић, другарица Милка и остали борци против ''империјалистичког рата''...
БР. 74, ЛЕТАК ПРОТИВ КАПИТАЛИСТА И ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКОГ РАТА, РАСТУРАН ОД КОМУНИСТА У ЧАЧКУ, 9. ЈУН 1940.
РАДНИЦИМА, СЕЉАЦИМА И СВОЈ ПОШТЕНОЈ ЈАВНОСТИ ЧАЧКА И
ОКОЛИНЕ
Терор и насиље које последњих дана спроводи чачанска полиција над радницима и осталим борцима за народна права превазилази све зулуме, које је она до данас починила.
У фабрици хартије Пантић и друг радници су тражили одржање колективног уговора и повишење надница. После неуспелих преговора радници су 13. маја обуставили посао. Наједанпут, око фабрике скупила се сва чачанска полиција - срески начелник, писари, жандарми градска стража. Претњама, пристисцима и
маневрима са управом фабрике заједно, натерали су раднике на посао, ухапсили стару радницу Косару Радосављевић, Ангелину Радосављевић и Ратка Дашића без икаквих стварних разлога и казнили их са 15 дана затвора. На захтеве радника да их пусте сам начелник је изјавио да их је заиста без разлога казнио.
Пре 15 дана начелник је по свом личном нахођењу донео решење да пошаље у концентрациони логор Милоша Минића адв. приправника из Чачка.
26. маја полиција је ухапсила на улици Милку Минић студенткињу и
Ангелину Радосављевић и малтретирала их на најгори начин да би изнудила од њих извесна признања.
У суботу 25. маја без икаквог разлога полиција је ухапсила радника Ратка Петровића и везаног, ноћу, одвела из Чачка. На интервенцију његових рођака начелник Томић није хтео рећи зашто је ухапшен и куда је одведен, већ је цинички изјавио да је то његова “тајна”.
30 маја на погребу радника Веља Сјеничића полиција је опколила пратњу, отела говор, који је одржао радник Ступар и казнила га 10 дана затвора зато што је износио узроке ране смрти свога друга.
Власти на све могуће начине спречавају сваку културну манифестацију, тако да радници већ одавно одржавају своје приредбе без икаквог програма.
Све ово полиција ради по упуствима своје владе уз помоћ својих плаћених шпијуна у вароши и уз сарадњу љотићевих агената.
Ова политика драконског кажњавања, прогона и сламања борбе, радника против глади и скупоће показује право лице владе Цветковић-Мачек. Влада једно говори а друго мисли и ради. Она брбља о сузбијању скупоће, о демокртатизацији, о успостављању односа са Совјетском Русијом, о неутралности, а на делу помаже
капиталисте и ратне шпекуланте, ломи радничку борбу, удара “порез на порезу”, на сељаке и ситне грађане, осуђује на глад ситне чиновнике, мобилише и припрема рат да спасава енглеске и француске банкаре. “Политика” од 23 маја донела је чланак под насловом: “За последњу годину дана Југославија је добила неколико
десетина хиљада нових милионера”. Неколико десетина хиљада нових милионера у овој гладној, скупој, крвавој години белог терора, пушкарања радника и омладине, концентрационих логора за борце радног народа, док социјална питања, питања
надница и хлеба решавају полицајац Томић и жандар Џидић са кундацима и мрачним ћелијама. Богаташи се још више богате а сиромашни постају још сиромашнији. Ову пљачку милионера над радним народом помаже влада - ето откуда сав бес и терор полиције. Влада Цветковић-Мачек хоће да баци наш народ у рат, који воде француски и енглески банкари са немачким капиталистима за нову пљачку и поделу света.
Зато се она труди да од радног народа створи послушно робље које ће без роптања ићи у рат и стварати нове милионе капиталистима. Богаташи склањају своје породице у удаљена села, њихови синови шетају на служби у позадини као болничари, поштари, великопродавци соли и дувана, док ће синови радног народа
проливати крв на фронтовима. Влада не мисли да успостави савез са Совјетском Русијом, која је једино моћна да у заједници са балканским народима очува Балкан од ратног пожара. Трговачким преговорима са Русијом влада баца народу прашину у очи да би га заварала и увела у рат. Влада се игра милионима живота радника и
сељака. Радници, никакав терор полиције не може и не сме да нас заплаши у борби за наша права. Само од наше борбе зависи хоће ли наше породице имати хлеба, дали ћемо и ми постати масни залогај топова, да ли ће и наше реке носити хиљаде лешева за рачун оних “неколико десетина хиљада милионера”.
Сељаци, ваше њиве су непосејане, ваше ливаде нема ко да коси, ваши амбари су празни, а торови пусти. Све што купите прескупо је, све што продате за багателу дајете. Ужаси рата ће се сручити на ваше домове и ваше главе. Помозите борбу радника против скупоће, полицијског насиља и рата.
ДОЛЕ ПОЛИЦИЈСКИ ТЕРОР ВЛАДЕ ЦВЕТКОВИЋ-МАЧЕК
ДОЛЕ РАТ И СКУПОЋА
ЖИВЕО САВЕЗ СА СОВЈЕТКСОМ РУСИЈОМ
БОРЦИ ПРОТИВ РАТА
(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-24-30; У-52)
Сада опет ''Бранићемо земљу!''...
БР. 87, ПОЈАЧАНА АКЦИЈА КОМУНИСТА КОЈУ У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ
ПРЕДВОДИ МИЛОШ МИНИЋ - ИЗВЕШТАЈ ПОЛИЦИЈЕ, 13. НОВЕМБАР
1941.
КРАЉЕВИНА ЈУГОСЛАВИЈА
МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊОХ ПОСЛОВА
ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРЖАВНУ ЗАШТИТУ I
Пов. бр. 46975
13. новембра 1940. год.
Београд
Предмет: Комунистичка партија Југославије-
вођење појачане акције.
КРАЉЕВСКОЈ БАНСКОЈ УПРАВИ
Министарство је извештено да Покрајински комитет Комунистичке партије Југославије за Србију припрема да у току овога месеца организује што већи број демонстрација, растурања летака и да покуша поново да организовањем штрајкова по државним и приватним предузећима. Циљ ове појачане акције био
би да се поправи неповољан утисак који су изазвале неуспеле демонстрације на Универзитету у Београду и неуспеси комуниста у другим местима наше земље.
Ову акцију спроводе: Др. Перић Радосав, лекар са Ушћа, срез Жички; у Чачку адвокатски приправник Милић [треба Минић]; а у Краљеву адвокат Радичевић.
Прилагођујући се приликама комунисти су добили налог да још више
појачавају пропаганду у корист војног савеза са СССР, да свуда упозоравају на опасност која прети земљи због италијанског упада у Грчку и стварају расположење за улазак земље у рат, који ће помоћи и Совјетска Русија. Сада се поново избацује
крилатица “Бранићемо земљу”. У вези са овим наређена је најоштрија борба противу присталица “Збора” и
“Југораса”. Ову акцију по селима имају да спроведу учитељи и симпатизери.
Дато је до знања да се комунистичка акција има стално појачавати све до 1. маја следеће године када ће Комунистичка партија Југославије предузети комунистичку акцију одлучујућих размера.
Достављајући предње, Министарство моли да се о свим сазнањима,
по горњем предмету, предузимају најхитније законске протумере и да се Министарство одмах извештава о предузетим мерама. За навеДена лица са вашег подручја доставите личне и опште податке.
Достављено:
Управи гр. Беогр. (Одељ. Опште пол.)
Кр.бан. упр.: Н.Сад, Ниш и Сарајево).
По наредби
Министра унутрашњих послова
Начелник
[нечитко]
(ИАЧ, ДБ, К-6, бр. 44)
БР. 90, КОМУНИСТИЧКЕ ПАРОЛЕ ПО ЗИДОВИМА КУЋА У ЧАЧКУ, 29.
НОВЕМБАР 1940.
НАЧЕЛСТВО СРЕЗА ТРНАВСКОГ
Пов. Бр. 3030
29. новембар 1940. год.
-Чачак-
Предмет:Комунистичке пароле
по зидовима кућа у Чачку
МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ОДЕЉЕЊУ ЗА ДРЖАВНУ
ЗАШТИТУ I
По горњем предмету ово Среском начелству част је доставити следећи
извештај:
Данас дана 29. новембра т.г. освануле су у Чачку по периферији и забаченим
улицама вароши на тридесетак кућа исписане комунистичке пароле. На свакој
од тих кућа пројицирана је глава Стаљина. Испод те пројекције на неким кућама
налази се пројициран - штампан крупним словима у два реда - следећи натпис:
“Живео Стаљин, живео С.С.С.Р.” На неким кућама налазе се на исти начин пројицирани и следећи натписи: “Живела комунистичка партија Југославије”, “Доле издајице Корошец, Љотић”, “Хоћемо слободу, живела Совјетска Русија Стаљина, доле империјалистички рат и доле скупоћа”. На једној кући налази се и натпис: “Доле Драгиша Цветковић”, а на једној “Доле рат”.
Ови написи пројецирани су кроз транспарент, израђен у картону или нечим сличном, а стиснути су на неким кућама црном, а на неким црвеном бојом.
Власници кућа сами су приступили премазивању ових натписа.
Извиди се воде.
С молбом на знање.
Срески начелник,
Митровић с.р.
КРАЉЕВСКА
БАНСКА УПРАВА
ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ
САРАЈЕВО
Пов.Д.З.No 5691 Примљено 1. XII 1940.
(НМЧ, Збирка микрофилмова, III-15-29)