[Бенито]

Зато је она тако хазардерски поступила: ушла је у варош и пуцала из чиста мира док није истресла цео шаржер и почела да бежи. Чим је схватила да не може да изађе из вароши, нити да се сакрије, напунила је пиштољ и убила се.
Ако по овоме комунисти не личе на анархисте из 19 века, или ИСИС из 21 века, онда не знам ко личи.

Ово је један пример самоубиства. А има их много. Бенито, како би ти окарактерисао те чинове самоубистава код комуниста за више циљеве? Као непромишљене поступке или можда као светле примере, попут Синђелићевог на Чегру.

Морала би да се уради анализа сваког од тих самоубистава понаособ, али са истинитим подацима, а не шта су сервирали титоисти.
Овако унапред, очигледно је да су многа од њих последица уцене од "виших другова" зарад неке раније "грешке". Такође, има одређени број случајева лудила, које се појавило као последица ранијих злочина или присуства извршењу злочина. Не треба занемарити ни тај милитантно атеистички аспект, који карактерише револуционарно-терористичке организације тога доба.
Све у свему, не може се поредити са случајем попут Стевана Синђелића, јер Синђелић није хтео да преда магацин муниције Турцима, а није га могао уништити осим на начин како је и урадио.
Не може се поредити ни са самоубиствима које су чинили четници пре балканских ратова, јер су они то чинили у безизлазним ситуацијама, да не би путем мучења, Краљевина Србија била оптужена за њихову акцију. Осим тога, све њихове вође и војводе имале су исту обавезу, и четници су их у томе пратили.
За разлику од комуниста, који су жртву захтевали од својих следбеника, а они сами су извлачили задњице, па су ретки примери да су се и комунистички руководиоци жртвовали.