20-01-2020, 06:41 PM
Цитат:Од 1947. па надаље Удба за Србију је имала 364 запослених, и то око 200 за Србију и 164 у Удби за Београд, распоређених у осам одељења. Током 1946. она је имала у својој картотеци 47.534 лица док је Удба БиХ имала 15.325, Црне Горе – 6.072, Словеније – 18.517 и Македоније око 6.000. Такође, махом од најбољих кадрова бивше Озне и Удбе почетком педесетих формира се још једна тајна служба – Служба за информације и документацију (СИД) при Министарству иностраних послова, тзв. дипломатска Удба усмерена пре свега према политичкој емиграцији и шпијунажи при амбасадама.
Цитат:Кадровски потенцијал Озне је пажљиво биран међу најправовернијим борцима и најбескомпромиснијим комунистима. Од оснивања, на начин и принципе рада пресудно је утицала совјетска служба – НКВД. Официри Озне упућивани су на школовање на академију НКВД-а у Москви, па су затим они држали курсеве о искуствима НКВД-а у земљи. Скоро свако опуномоћство имало је једног официра НКВД-а у свом саставу. Они се нису претерано мешали у рад Озне, јер су били надлежни за белогардејске заробљенике и совјетске грађане који су се затекли у Београду. Седиште савезне Озне по уласку у Београд било је на Обилићевом венцу у згради ПРИЗАД-а, а касније кратко у згради „Београд“на данашњем тргу Николе Пашића. Озна за Србију је била смештена најпре у згради биоскопа „Београд“, потом у Кнегиње Љубице (Змај Јовина 21), а затвор се налазио у Главњачи на месту данашњег ПМФ-а. Између њих је тада постојала директна веза.
Цитат:Један од најзначајнијих метода научених у СССР-у било је покривање – на 10 грађана долазио је по један повереник, у сваком одељењу министарстава и установа или погону предузећа требало је уградити по неког агента.
П.С. Чим будем налетео на статистички списак објавићу. Мислим да знам где ми је.