11-02-2014, 02:14 AM
Идеолог усташтва није био Алојзије Степинац, него су творци и идеолози праваштва из којег је изникло усташтво били Анте Старчевић и Јевреји са бечког двора предвођени Франком који су у суштини обликовали хрватску нацију на тај начин зарад интереса црно-жуте монархије.
Алојзије Степинац је само шраф у тој србомрзачкој машини, као и 150 капелана при усташким јединицама. Производ слијепог безумља циљано усмјереног за вријеме црно-жуте монархије на Србе мјесто да се излије на бечки двор.
Без Старчевића и Франка не би ни они постојали.
Због оваквих ствари римокатоличка црква никако не може бити 'сестринска' како нам намећу данашњи екуменисти.
Алојзије Степинац је само шраф у тој србомрзачкој машини, као и 150 капелана при усташким јединицама. Производ слијепог безумља циљано усмјереног за вријеме црно-жуте монархије на Србе мјесто да се излије на бечки двор.
Без Старчевића и Франка не би ни они постојали.
Због оваквих ствари римокатоличка црква никако не може бити 'сестринска' како нам намећу данашњи екуменисти.
Цитат:Најистакнутији римокатолички злочинци су дон Илију Томаса, Вилима Цецељу, Ивана Милетића, фра Петра Берковића, фра Велимира Шимића, фра Радослава Главаша, фра Карла Грабовца, фра Срећка Перића (јавно је позвао на убиство своје сестре пошто је била удата за Србина), Ивана Микана, Емануела Рајића и др. Неки су постали усташки „таборници" и повериоци: фра Дидак Ћорић, Мартин Гецина, Миливој Чекада (рођени брат Смиљана Чекаде, бискупа скопско-призренског, а потом и бањалучког), Драгутин Камбер и др. Други су били управници логора смрти или убице, као Мирослав Филиповић-Мајсторовић („фра Ђаволо"), или насилни покрштаваоци Срба, као Божидар Брало, Дионисије Јуричев и др.
Нема сумње да је надбискуп Степинац знао шта су све чинили бискупи и нижи свештеници под јурисдикцијом његове надбискупије. Међутим, он је временом еволуирао у својим ставовима, постајући критичар усташког режима и његовог поглавника. До тога је дошло током 1943. године после капитулације Италије, када је постало јасно да ће и Хитлер изгубити рат.
„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.

