02-02-2020, 12:51 PM
И на Википедији се сумња да је убиство извршио Благоје Јововић:
Рањавање и смрт
Тито није успео да му Павелић буде изручен, али постоје озбиљне сумње да је Титова државна безбедност настојала да убије део својих противника који су били изван Југославије. Након покушаја атентата на Павелића средином 1957. године у предграђу Ломас дел Паломар у Буенос Ајресу, он се склонио у Шпанију у којој владао последњи фашистички диктатор у Европи Франко. Тамо се покушао опоравити од рањавања у једном католичком манастиру у Мадриду, а умро је у децембру 1959. Није поуздано утврђено ко је извршио атентат на њега. Поред Титове државне безбедности постоје и други осумњичени. Долазило је до сукоба међу самим усташама у иностранству, тако да је покушај убиства могао бити последица њиховог унутрашњег сукоба. Наравно постојали су сукоби и између српских националиста и усташа. Тако да су и српски националисти могли бити извршиоци атентата.[84]
За ове последње је везана најпознатија прича по којој је српски националиста Благоје Јововић приватно признао да је извршио атентат од кога се остарели Павелић није могао потпуно опоравити, него се полако гасио до смрти. Атентатор није ухваћен, нити суђен. Зато ту причу није могуће потврдити или одбацити другим поузданијим изворима. Прича о Благоју Јововићу није противречна ономе што се поуздано зна о атентату и остаје једини понуђени опис који се појавио у скоро шест деценија од атентата 1957. о томе ко га је и како извршио. Зато није немогуће да је у основи истинита.[тражи се извор]
За живота је објавио више политичких и литерарних радова, те две књиге: политички роман "Лијепа плавојка" (1935.) и политичку расправу "Страхоте заблуда" (1938.). Његова кћерка Вишња објавила је 1968. године књигу његових сећања "Доживљаји".
Премда је у историји остао забележен као изразито негативна појава, Анте Павелић има респект поклоника и подршку неких црквених лица у Хрватској, ХЧСП-а, ХСП-а али и једног дела Хрватске сељачке странке и ХДЗ-а.[85]
Не знам. Ту су неке врло замршене игре.
Рањавање и смрт
Тито није успео да му Павелић буде изручен, али постоје озбиљне сумње да је Титова државна безбедност настојала да убије део својих противника који су били изван Југославије. Након покушаја атентата на Павелића средином 1957. године у предграђу Ломас дел Паломар у Буенос Ајресу, он се склонио у Шпанију у којој владао последњи фашистички диктатор у Европи Франко. Тамо се покушао опоравити од рањавања у једном католичком манастиру у Мадриду, а умро је у децембру 1959. Није поуздано утврђено ко је извршио атентат на њега. Поред Титове државне безбедности постоје и други осумњичени. Долазило је до сукоба међу самим усташама у иностранству, тако да је покушај убиства могао бити последица њиховог унутрашњег сукоба. Наравно постојали су сукоби и између српских националиста и усташа. Тако да су и српски националисти могли бити извршиоци атентата.[84]
За ове последње је везана најпознатија прича по којој је српски националиста Благоје Јововић приватно признао да је извршио атентат од кога се остарели Павелић није могао потпуно опоравити, него се полако гасио до смрти. Атентатор није ухваћен, нити суђен. Зато ту причу није могуће потврдити или одбацити другим поузданијим изворима. Прича о Благоју Јововићу није противречна ономе што се поуздано зна о атентату и остаје једини понуђени опис који се појавио у скоро шест деценија од атентата 1957. о томе ко га је и како извршио. Зато није немогуће да је у основи истинита.[тражи се извор]
За живота је објавио више политичких и литерарних радова, те две књиге: политички роман "Лијепа плавојка" (1935.) и политичку расправу "Страхоте заблуда" (1938.). Његова кћерка Вишња објавила је 1968. године књигу његових сећања "Доживљаји".
Премда је у историји остао забележен као изразито негативна појава, Анте Павелић има респект поклоника и подршку неких црквених лица у Хрватској, ХЧСП-а, ХСП-а али и једног дела Хрватске сељачке странке и ХДЗ-а.[85]
(02-02-2020, 12:42 PM)ХраброСрце Пише:(02-02-2020, 12:36 PM)Александар Динчић Пише: А зашто на РТС-у није јасно и гласно речено да је Благоје Јововић "задужио" хрватског поглавника. Зашто се уплећу прсти УДБ-е?
Иначе, шта мислите, да ли је случајно што су убацили оно, кад "наводно" писац каже да се "Амфилохије намјести ђе треба" баш сад, кад је митрополит више пута јавно иступа против Вучића?
Не знам. Ту су неке врло замршене игре.