20-02-2020, 04:02 PM
Да појасним...
Према наређењу Стр. пов. 3645, војну формацију четничког типа формирао је Коста Миловановић Пећанац, који је уз то био и председник Четничког удружења „Петар Мркоњић“ и који је још пре рата имао задатак да у случају слома фронта формира прве наоружане одреде који би четнички деловали. Пећанац се по доступним документима потписивао као председник Главног одбора и командант Четничког одреда и сва овлашћења је пре почетка сарадње са владом Милана Недића издавао у духу наређења Министра војске и морнарице, Стр. пов. К. Бр.36/41. На овлашћењима које је Пећанац показивао писало је да се као војвода и резервни пуковник одређује за команданта герилских јединица и четника у случају да неки делови земље падну под окупацију.
Насупрот Пећанцу, војни делегати, које је Дража по доласку у западну Србију – на Равну Гору, слао, разносили су његова овлашћења на којима је стајало, да се она дају на основу овлашћења Врховне команде преко команданта града Београда (Стр. Пов. Бр. 174 од 6. aприла 1941),а на основу одлуке команданта Горских штабова. Тако су паралелне организације непредате војске функционисале на тај начин што је Дража био командант Горских штабова, док је војвода Пећанац био командант Герилских јединица. Након успостављања првих веза са емигрантском краљевском владом у Лондону и након што је војвода Пећанац започео сарадњу са владом Милана Недића у Србији, Дража је и стварно добио право јединог команданта четничких формација на територији окупиране Југославије.
С друге стране, стављање војводе Пећанца у окриље непријатељске организације, аутоматски је повлачило и одузимање чина, па са њим и војводског - јер се радило о резервном официру за кога у ратним временима важе иста правила као и за активне.
Према наређењу Стр. пов. 3645, војну формацију четничког типа формирао је Коста Миловановић Пећанац, који је уз то био и председник Четничког удружења „Петар Мркоњић“ и који је још пре рата имао задатак да у случају слома фронта формира прве наоружане одреде који би четнички деловали. Пећанац се по доступним документима потписивао као председник Главног одбора и командант Четничког одреда и сва овлашћења је пре почетка сарадње са владом Милана Недића издавао у духу наређења Министра војске и морнарице, Стр. пов. К. Бр.36/41. На овлашћењима које је Пећанац показивао писало је да се као војвода и резервни пуковник одређује за команданта герилских јединица и четника у случају да неки делови земље падну под окупацију.
Насупрот Пећанцу, војни делегати, које је Дража по доласку у западну Србију – на Равну Гору, слао, разносили су његова овлашћења на којима је стајало, да се она дају на основу овлашћења Врховне команде преко команданта града Београда (Стр. Пов. Бр. 174 од 6. aприла 1941),а на основу одлуке команданта Горских штабова. Тако су паралелне организације непредате војске функционисале на тај начин што је Дража био командант Горских штабова, док је војвода Пећанац био командант Герилских јединица. Након успостављања првих веза са емигрантском краљевском владом у Лондону и након што је војвода Пећанац започео сарадњу са владом Милана Недића у Србији, Дража је и стварно добио право јединог команданта четничких формација на територији окупиране Југославије.
С друге стране, стављање војводе Пећанца у окриље непријатељске организације, аутоматски је повлачило и одузимање чина, па са њим и војводског - јер се радило о резервном официру за кога у ратним временима важе иста правила као и за активне.