[Милослав Самарџић]

Чуо сам од Шешеља, оног истог дана, на ТВ.
Шта рећи? Игром случаја, баш тог дана када је умро, читао сам Ђуретићев предговор књизи Мајкла Лиза-Силовање Србије, где је Ђуретић бриљирао.
Његова књига Савезници и југословенска ратна драма била је култна књига која је многе из тадашњих младих генерација определила да се дохвате историје Другог светског рата.
После много година истраживања, већи део тих људи је схватио колико је та књига била мањкава по обухвату научног апарата. Самим тим, главни закључак Ђуретићеве књиге, и теза коју је упорно понављао "Све српске политичке позиције биле су егзистенцијално оправдане", показала се као погрешна. Међутим, управо ова теза била је политичка потка свим владајућим гарнитурама у Србији, и српском народу уопште, што је довело до катастрофалних последица по српске националне интересе у решавању политичке заоставштине југословенске државе у распадању.
Но, без обзира на то, Ђуретић је померио многе ствари у званичној српској историографији, враћајући на сцену многе личности деценијама оклеветане у време титоизма.
Бог душу да му прости.

Потписујем.