[Митић]

На захтев Ралфа Стивенсона, амбасадора Велике Британије на југослословенском двору,
Младен Ј. Жујовић написао је овај извештај на француском језику по доласку у Каиро
октобра 1943 (предао га је Краљу и председнику Краљевске владе Пурићу 3. нов.).

.......

Михаиловић је одувек себе сматрао представником регуларне Југословенске војске.
Кад сам му се јавио јула 1941, и он, и његови официри и војници, носили су прописну
југословенску униформу.

Сећам се, затекао сам Михаиловића на Равној Гори (висораван
на планини Сувобор, недалеко од Ваљева) у једној колиби како диктира писмо за познатог
војводу Косту Пећанаца, који се тада налазио негде у масивима Копаоника или Јастребца.
Сећам се текста тог писма које је почињало од прилике овако:

“У својству официра најстаријег по чину на територији Отаџбине, позивам Вас да
се одмах ставите под моју команду и успоставите тесну везу са мном. У смислу ранијих
наредби Министарства војске и Главног Ђенералштаба молим Вас да се што хитније
пребаците у Јужну Србију и изађете на терен одређен у горе наведеној наредби и да одмах
предузмете организовање по следећем плану...”

Михаиловић је сачувао једну наредбу Министарства војног и Главног ђенералштаба
у којој је био предвиђен случај напуштања територије од стране регуларне Југословенске
војске. Као бивши начелник оперативног одељења у штабу Друге армије, располагао је
том наредбом и брижљиво је чувао. У њој се предвиђала герила и биле су дате опште
директиве. Специјалан задатак био је предвиђен за Пећанчеве четнике и Михаиловић се на
ту одређену диспозицију позивао у свом писму.

Погледати следећи линк, стр. 1 и 2

http://mladenzujovic.com/Srp/Partizni_I_Cetnici.pdf