[Mekenzi]

.
Боже силни наших Прадедова,
Штите Свети србских соколова,
Благослови са Престола свога,
ЗБОР свечани Народа Србскога,

Око гроба Цара Мученика,
А у помен храбрих осветника,
Да достојно Србадија жива,
Мртвој Браћи прелива кољива!

Кад не могу – 'еј жалости,
Кам их данас жеље зову,
Да прелију Свете кости,
Мученика на Косову...

Ој Косово, тужна наша Славо,
Сунце србско, где зађе крваво,
Та данас је од тог доба клета
Пет стотина препаћених лета,

Пет векова оплакује жала,
Тужна јека од србских гусала,
Боже правде, после мука тешки'
Србски Народ погледај витешки,

И закрили сиротана,
Боже силни,правдо Света,
Доста беше тешки' дана,
По тисуће горких лета!

Свете сенке из времена стара,
Дична Војско Сербског Цар – Лазара,
Погледајте данас са висине,
Како Срби дичан Помен чине,

Дичан Помен – јер вам сачуваше,
Оне Свете Аманете ваше,
Свету Веру и Народност своју,
А за коју падосте у боју!

Не клонуше под тужњавом,
Под оковом,под синџиром,
Крепљаху се старом Славом,
ЧАСНИМ КРСТОМ И ПУТИРОМ!

Ова песма је преписана из старе књиге која се већ распада и коју имамо овде на столу.

Књига се зове:

Илустрована Србска Народна Лира,
Највећа и најпотпунија од свију досадањих са 2000 песама које се у Србском Народу певају и то: (Следи набрајање песама)

Издање србске књижаре и штампарије Браће М. Поповића у Новоме Саду, Лета Господњег 1903.

Кад би знали, еј жалости, Браћа Поповићи, како данас по Новоме Саду ДОЂОШИ бауљају и урлају о Војводина Репубљик, у гробу би се окретали к'о вентилатор!

Kада би браћа Поповић видели да им недовршени Рус канађанин цитира песму
"Боже силних наших прадедова"

А својим родитељима ни на сахрани није био а гробове ђедова и прађедова никада није обишао а одрекао се српске цркве, српске вере и часног српског рода..

Ту књигу никада неби написали...