15-03-2020, 09:06 PM
(15-03-2020, 06:07 PM)ПРОСВЕТАР Пише:(15-03-2020, 03:37 PM)Филип Ђукић Пише:(15-03-2020, 02:22 PM)Бенито Пише: Шешељ, Вук и Милан Младеновић, скидање Брозове слике у свечаној сали Удружења књижевника Србије, 1989. године, на заседању редовне годишње скупштине.Мислим да је у питању 1990. година.
Тада је више од пола сале побегло кући.
Ја....то је било онда кад је сва ужа и шира фамилија, комшије и уопште СВИ, СВИ, СВИ самоуправљачи, истомишљеници нашег Кизе, Крмнада Чварка (из партизанске породице) и ултра НАТО-Четника Шумадрипца, пиждрили данима горко, неутешно...!
Ма не само да су Кизини и Шумијеви горко ридали данима него еве и "песникиње из Браааанковине"!
Видимо да и Бокан и Влада Димитријевић сад славе болесног алкоса и самоубицу Бранка Ћопића....то му данас дође к'о неки лакмус папир да је још један лег'о на руду, па ка'е:
1. Хвалоспев Бранку, Десанки, Мири Алечковић....
2. Пљување по Краљу Александру!
3. Проналажење позитивних момената владавине титића без покрића!
Па пос'ка'е "врати се"...
![[Слика: tito-godisnjica-smrti-mondo-21.jpg]](https://static.mondo.ba/Picture/76953/jpeg/tito-godisnjica-smrti-mondo-21.jpg)
Јал'оно неки двојник Аљбин Куртија који пиждри у средини?
.
КЛЕТВА
О, како сам их клео са заметених стаза,
По врлетима гладним Босне и Словеније,
У повечерја горка са тифусних богаза,
Клетва у срцу моме никада усахла није!
О, како сам их клео у жицама Ћезене,
Под отвореним небом без хлеба и без воде!
И док су гладна јутра маглила моје зене,
Још теже беху ноћи у жици без Слободе.
Онда ме бројком звали кроз сабиришта разна,
Од јужне Италије до хладних пруских вода,
Да после пет година, као љуштура празна,
Крочим костурним кораком у утробину брода.
И бурним Атлантиком тих јануарских дана,
Оглоданога тела на палубу се пео,
Како бих виновнике својих безбројних рана,
Са урлицима буре – из пуних груди клео!
И после пола века на изгнаничкој сцени,
Кад бих у позне сате своје стихове плео,
Као упорна мис'о, сва у крвавој пени,
Походила ме туга...О, како сам их клео!
Ал' ноћас...чума туге ишчезе са мога крила,
Одњихала се тамом да неког другог мори,
Моја животна клетва најзад се испунила,
КАЛИГУЛИНОМ КОТУ ПОД КОПИТАМА ГОРИ!
Д. Рајковић, Песник – Изгнаник.
Објављено уочи Божића, Лета Господњег 2005,
у листу Србских Четника «Србија», број 489,
Година XLV. Stoney Creek, Ontario. CANADA.
ПРОСВЕТАР, раб Божји и раденик на трудном воздвиженију Часног Крста и срушеног Стлпа Рашко-Сербскјаго.
СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!