[Митић]

Браћа Рибникари

Отаџбино! У распећа дане
За слободу и јединства веру
Два витеза на мачу и перу
Изиђоше мушки да те бране
И на доглед наше Босне плаве
Лепе своје положише главе.

Борци смели! Мирно и без страха
Без старинског шлема и визира
Два смишљена, хладна командира
У бујици од јуриша плаха
Јачи беху нег' сав појас стари
Жртве свесне, браћа Рибникари.

Децо наша! Дивна и вољена
Да би земља најезде се спасла,
Два су бора напоредо расла
И оба су за њу саломљена;
Вечно нек вас вечни пример чара,
Новинара, браће Рибникара.

Владислав Рибникар, новинар из Београда, рањен на Једрену, пао између Сокола и Прослопа 1914.
Дарко Рибникар, новинар из Београда, рањен на Куманову и Ретким Буквама, пао на коти 807 између Пецке и Љубовије 1914.

Извор: Милосав Јелић, "Србијански венац", стр. 88, 128