[Милослав Самарџић]

сирац домаћи 1кг - 10,92 дин

Извор је Статистички годишњак Краљевине Југославије.

Ако узмемо податак да је 1940. просечна радничка плата била 1.176 динара добијамо да је за целу плату могло да се купи око 107 кг сира.

Данас, са просечном платом од 35 000 може се купити око 100 кг сира (кило сира 350 динара у Шумадији).

Разлика - мања од десетине.

Није нам баш тако сјајна била Југославија?

Ајд' данас кад нам је село уништено није ни чудо што је толико скупа храна, али пре рата када је 70% људи живело на селу? Баш се питам пошто је било кило сира у СФРЈ.

Дрва је онда могло да се купи 8,2 а данс 7 кубика, кад се узме просечна радничка плата од 35.000 динара.
Али, откуд ти да је то просечна радничка плата? Зар није 25.000?

Пуковник данас има око 90.000, хајде да заокружимо на 100.000, онда је имао 5.580.
Сира за ту плату данас: 286 кг. Сира онда: 511 кг.
Кубика дрва данас: 20. Онда: 39.

Да, официрске плате су дефинитивно онда биле боље, тј. веће него данас, а дрва јефтинија зато што их је било далеко више. Зашто храна није била јефтинија када је више од половине становништва производило храну?

Радници у ФИАТ-у имају толику номиналну плату, а временом, са викендима и бонусима изађе и на 40 000 - 50 000. Радници у већини трговина/магацина/развоза такође, око 35 000 стандардна. Наравно, има изузетака.

Дакле, закључак је да је просечан радник онда могао да купи цео метар дрва више него данас

То за храну требало би да је у корист сељака (ондашњих), али за озбиљну анализу треба много више података. И требало би знати како се онда правила статистика, а како данас. Јер су после комунисти много петљали око статистике.
Хоћеш рећи да су за ових месец-два откад никог нисам питао, све ове трговине дигле плате са 22.000 на 35.000?
Немој рачунати прековремено, то је друга прича. Јер не знамо колико се онда добијало за прековремени рад.