18-02-2014, 01:58 PM
Ма каква су ово приче за Макси? Јел говоримо о Делезу у Белгији или о Делезу у Србији? "Прековремени рад" и основна плата касирке и магационера од "35000"? Одакле ово? То је нетачно. Магационери и касирке не прелазе 25 000 са урачунатом маркицом за превоз. А прековремено раде и то стално, нарочито магационери, али без накнаде.
И чему то релативизовање свега? Је ли економија Краљевине стајала боље од економије СФРЈ? Јесте. И од ове данашње? Јесте. Grosso modo. У сваком економском погледу била је здравија - у финансијском, банкарском и производном сектору. То се уопште не може поредити, јер је и генерално економија у свету била здравија него данас. Наравно, Краљевина није била никакав економски шампион али ми ту "здравост" ни данас дан нисмо достигли. Међутим, у погледу Титове политике прво енормне донације и ратне репарације до 1960. а онда енормно задуживање током две деценије па банкрот 1980. Чудна коинциденција смрт диктатора и банкрот?
Погледајте само јавни сектор (администрација, јавна/државна предузећа, постотак запослених у том сектору) Краљевине Југославије у поређењу са комунистичким и садашњим (неокомунистичким)? То се не може поредити. Краљевина је била у погледу јавног сектора једна мала и врло штедљива држава када се упореди са данашњим државама, и нарочито нашом. Краљевина се уопште не може поредити са овим данашњим чудовиштем у коме је јавни сектор прогутао приватни што је незамисливо чак за социјалистичке и социјалдемократске земље Запада попут Шведске и Немачке!
У данашњој држави (неокомунистичкој) скоро 800 000 људи ради у јавном сектору! То је скоро половина радног становништва! Не знам тачно податак за Краљевину, али не може да буде већи од 15%-20% од укупног радног становништва.
Када се праве паралеле овог типа треба гледати суштину а не замајавати се детаљима у циљу релативизације. Таква релативизација само доприноси миту о успешности социјалистичке привреде. Здравост економије не мери се само ценом векне хлеба већ и тиме колико је једна економија одржива на дуже стазе. Јасно је ко' дан да је економија Краљевине Југославије била право економско чудо за комунистичку и садашњу (неокомунистичку) економију Србије.
И чему то релативизовање свега? Је ли економија Краљевине стајала боље од економије СФРЈ? Јесте. И од ове данашње? Јесте. Grosso modo. У сваком економском погледу била је здравија - у финансијском, банкарском и производном сектору. То се уопште не може поредити, јер је и генерално економија у свету била здравија него данас. Наравно, Краљевина није била никакав економски шампион али ми ту "здравост" ни данас дан нисмо достигли. Међутим, у погледу Титове политике прво енормне донације и ратне репарације до 1960. а онда енормно задуживање током две деценије па банкрот 1980. Чудна коинциденција смрт диктатора и банкрот?
Погледајте само јавни сектор (администрација, јавна/државна предузећа, постотак запослених у том сектору) Краљевине Југославије у поређењу са комунистичким и садашњим (неокомунистичким)? То се не може поредити. Краљевина је била у погледу јавног сектора једна мала и врло штедљива држава када се упореди са данашњим државама, и нарочито нашом. Краљевина се уопште не може поредити са овим данашњим чудовиштем у коме је јавни сектор прогутао приватни што је незамисливо чак за социјалистичке и социјалдемократске земље Запада попут Шведске и Немачке!
У данашњој држави (неокомунистичкој) скоро 800 000 људи ради у јавном сектору! То је скоро половина радног становништва! Не знам тачно податак за Краљевину, али не може да буде већи од 15%-20% од укупног радног становништва.
Када се праве паралеле овог типа треба гледати суштину а не замајавати се детаљима у циљу релативизације. Таква релативизација само доприноси миту о успешности социјалистичке привреде. Здравост економије не мери се само ценом векне хлеба већ и тиме колико је једна економија одржива на дуже стазе. Јасно је ко' дан да је економија Краљевине Југославије била право економско чудо за комунистичку и садашњу (неокомунистичку) економију Србије.
Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.