[ЈВуО-КГ]

"Па ја сам пуковнике и потпуковнике, Србијанце, морао убеђивати - да су Срби!"

Јесте,ишао од једног до другог.У сваком житу,има кукоља.Битно је да ниже официре није морао да убеђује.Знаш о војсци ваљда довољно да ти је позната чињеница да се неки официри сударе са чином пуковника и да даље не могу јер немају школе.Па се ту мало изроди фрустрација кад поздравља генерале знатно млађе од себе и слично.Ништа се ту до данас није променило,ко је служио код таквих или имао нека посла са њима зна добро о чему причам.Таквог не треба убеђивати да је Србин него да је човек.Кад схвати да је човек онда ће само из дупета у главу да му дође и да је Србин.Од времена КЈ,па још драстичније за време СФРЈ у војску су махом ишли сељачићи и то ови из крајева који нису баш прогресивно пољопривредни.Такав тера некако до тог чина п.пуковника или пуковника и онда наступа разочарење,очај,апатија,мелахолија,жал за свим пропуштеним чега се одрекао зарад војске.Онда наступа неки вид декаденције из кога ниче дефетизам,издајство,корупционаштво и тако редом.Од државе евентуално добио станчић и пензију,а можда чак ни тај станчић.О овоме може да се пише до сутра,суштина је да ти је цитат из књиге промашен.