[Громовник]

Прво, упоређујеш 2 раздобља "непондерисаним" параметрима. Оцењујеш степен економског развоја државе пре 100 година платежном моћи у данашње време, што је крајње поједностављено и непрецизно. Кажеш онда је могло да се купи нпр 112 кг сира, сада може 115 кг сира. Претвориш то у данашње износе добијеш 30.000 и процениш да 30.000 није довољно за живот данас, па онда ни Х сума која је била потребна за куповину исте количине сира није била довољна за живот ни у оно време.

Далеко од тога, види се да је у оно време било боље него данас, чак је и након плаћених основних потреба (хране, одећа, кирија и огрев) просечном раднику остајало 10% од плате (ако су подаци из рада који сам поставио тачни). Данас су храна, кирија, огрев и рачуни заједно 35 000 односно 100% плате, без одеће, а камоли других ствари.

Међутим не изгледа баш ни да је пре рата било сјајно.

Друго, а везано са првим: да ли знаш како се формира цена производа?
Како се обрађивала земља пре 100 година, а како данас?
Успут, која је цена комбајна била 29-те? Колико је коштала литра безоловног у КЈ? Која је била мера продуктивности у пољопривредном сектору? Које је било учешће административних такси и пореза у цени пољопривредног производа онда, а колики је сада?

Не, не знам.

Само ми нелогично да у аграрној земљи 45% плате одлази на храну. Да аграрна земља не може да произведе тенкове у великом броју, то ми је савршено јасно, али ово прво никако ми не иде у главу.

Дакле, када кажеш:
1. "70 % људи се бавило производњом хране (претпостављам да си мислио на углавном ситна пољопривредна газдинства, илити имања ситних земљопоседника који обрађују сопствену земљу) "
2. "сав добитак се преливао у џепове мањине"

... и кад прочиташ ово горе, схватићеш да ставке 1. и 2. не можеш логички да повежеш у једну целину јер између тога не постоји објективна веза.

Па и на селу је било велепоседника, код којих се кулучило за џак брашна. 90% домаћинстава је имало испод 10ха. Таква домаћинства нису могла да конкуришу на тржишту некима који су имали по више десетина, и када тих пар хектара које нека породица има постане недовољно за прехрану свих чланова, једини начин за преживљавање је кулучење код других.

Мислиш да је на селу важио било какав закон о раду?